U nedelju (19. januar) od 18 časova u KC Grad biće održana promocija ilustrovane knjige Epokalipsa srpskog umetnika Bojana Mitrovića. U dijalogu sa Albrehtom Direrom, jedinstvenim stilom, tekstom i crtežom, autor se bavi društvenim kolapsom koji bi mogao da prethodi našem izumiranju kao vrste
Bojan Mitrović je istoričar istočne Evrope koji se trenutno bavi održivim turizmom i ima strast za crtanjem. Kao umetnik imao je tri samostalne izložbe u poslednje tri godine i učestvovao je na Festivalu stripa i ilustracije Nova 2021. u Pančevu. Njegovi radovi su gotovo isključivo mastilo na papiru, ali se tematski mogu izdvojiti u dve glavne grupe.
Prvi, nazvani „Meco Gaudio“ (Pola radosti), je stalna kolekcija međusobno nepovezanih crteža koji su proizvod introspekcije. Nekoliko ovih crteža je već objavljeno, u katalogu Nova festivala i u knjizi poezije Vladana Miljkovića „Kraftverk u Audiju“, 2021.
Za drugu grupu, metod „razmišljanja kroz crtanje“ osmišljen za njegove introspektivne radove, primenjen je na spoljašnji svet, i rezultirao je zatvorenom, nešto strukturiranijom grupom crteža i tekstova, odnosno „Ekokalipsom“.
Kao istoričar, uglavnom se bavi nacionalizmima iz 19. veka i kulturnom istorijom jugoistočne Evropi, fokusirajući se na pad imperija i postimperijalnu tranziciju.
Dijalog sa Direrom
Ovo je njegovo prvo delo koje se graniči sa fikcijom, pokušavajući da objedini sve svoje strasti od pripovedanja i crtanja do pisanja i istorijske naracije.
Grafički esej/umetnička knjiga „Ekokalipsa“ se zapravo ne uklapa ni u jedan prethodni žanr. To je knjiga o društvenom kolapsu koji bi mogao prethoditi našem izumiranju kao vrste, ali stil je jednostavan, ironičan i, ponekad, namerno smešan. Zamišljen je kao dijalog sa nemačkim renesansnim slikarom Albrehtom Direrom (1471-1528), ali materijal je nefikcionalan, jer su pisani fragmenti izvučeni iz istorije, vesti ili ličnog iskustva autora. Osim na samom početku, tekst ne objašnjava crteže niti crteži ilustruju tekst, već se oboje vide kao ravnopravni delovi jedne iste priče.
Okosnicu fragmentaranoj naraciji daje Direrova „Ilustrovana apokalipsa” iz kasnog 15. veka. Svaki od njegovih 15 duboreza bio je inspiracija za jedan od novih crteža, iako Mitrovićevi crteži nisu uvek verni originalu. Petnaest citata iz Knjige Otkrivenja dodato je da ilustruju Direrove gravure, dok Mitrovićeve crteže prate spekularni tekstovi, kratke priče od jedne ili dve stranice koje ilustruju društvene probleme našeg odnosa prema budućnosti: ekološke i društvene negativne povratne sprege, ponovna pojava zaraznih bolesti, epidemija narcizma, skloništa Sudnjeg dana i problem vladajućih elita, problem ekonomskog rasta na pobesneloj planeti, problem samoodržanja po svaku cenu na nivou države i vlasti, ali i na individualnom nivou, problem neposlušnosti najamničkih vojski i problem ljudskog ponašanja u ekstremnim situacijama.
Bojan Mitrović rođen je u Beogradu, Srbija, a trenutno živi u Trstu, Italija.
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
U zemlji koja naizgled nimalo ne mari za visoke umetničke vrednosti (niti vrednosti uopšte), ovakva vrsta odanosti, posvećenosti, upornosti i, slobodno možemo reći, fanatizma, dok se napolju bukvalno sručuje biblijski potop – tera na ozbiljno razmišljanje
Njih više nema, tekst Dorutina Baša, režija Andrej Nosov, “Hartefakt kuća”
U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
