U nedelju (19. januar) od 18 časova u KC Grad biće održana promocija ilustrovane knjige Epokalipsa srpskog umetnika Bojana Mitrovića. U dijalogu sa Albrehtom Direrom, jedinstvenim stilom, tekstom i crtežom, autor se bavi društvenim kolapsom koji bi mogao da prethodi našem izumiranju kao vrste
Bojan Mitrović je istoričar istočne Evrope koji se trenutno bavi održivim turizmom i ima strast za crtanjem. Kao umetnik imao je tri samostalne izložbe u poslednje tri godine i učestvovao je na Festivalu stripa i ilustracije Nova 2021. u Pančevu. Njegovi radovi su gotovo isključivo mastilo na papiru, ali se tematski mogu izdvojiti u dve glavne grupe.
Prvi, nazvani „Meco Gaudio“ (Pola radosti), je stalna kolekcija međusobno nepovezanih crteža koji su proizvod introspekcije. Nekoliko ovih crteža je već objavljeno, u katalogu Nova festivala i u knjizi poezije Vladana Miljkovića „Kraftverk u Audiju“, 2021.
Za drugu grupu, metod „razmišljanja kroz crtanje“ osmišljen za njegove introspektivne radove, primenjen je na spoljašnji svet, i rezultirao je zatvorenom, nešto strukturiranijom grupom crteža i tekstova, odnosno „Ekokalipsom“.
Kao istoričar, uglavnom se bavi nacionalizmima iz 19. veka i kulturnom istorijom jugoistočne Evropi, fokusirajući se na pad imperija i postimperijalnu tranziciju.
Dijalog sa Direrom
Ovo je njegovo prvo delo koje se graniči sa fikcijom, pokušavajući da objedini sve svoje strasti od pripovedanja i crtanja do pisanja i istorijske naracije.
Grafički esej/umetnička knjiga „Ekokalipsa“ se zapravo ne uklapa ni u jedan prethodni žanr. To je knjiga o društvenom kolapsu koji bi mogao prethoditi našem izumiranju kao vrste, ali stil je jednostavan, ironičan i, ponekad, namerno smešan. Zamišljen je kao dijalog sa nemačkim renesansnim slikarom Albrehtom Direrom (1471-1528), ali materijal je nefikcionalan, jer su pisani fragmenti izvučeni iz istorije, vesti ili ličnog iskustva autora. Osim na samom početku, tekst ne objašnjava crteže niti crteži ilustruju tekst, već se oboje vide kao ravnopravni delovi jedne iste priče.
Okosnicu fragmentaranoj naraciji daje Direrova „Ilustrovana apokalipsa” iz kasnog 15. veka. Svaki od njegovih 15 duboreza bio je inspiracija za jedan od novih crteža, iako Mitrovićevi crteži nisu uvek verni originalu. Petnaest citata iz Knjige Otkrivenja dodato je da ilustruju Direrove gravure, dok Mitrovićeve crteže prate spekularni tekstovi, kratke priče od jedne ili dve stranice koje ilustruju društvene probleme našeg odnosa prema budućnosti: ekološke i društvene negativne povratne sprege, ponovna pojava zaraznih bolesti, epidemija narcizma, skloništa Sudnjeg dana i problem vladajućih elita, problem ekonomskog rasta na pobesneloj planeti, problem samoodržanja po svaku cenu na nivou države i vlasti, ali i na individualnom nivou, problem neposlušnosti najamničkih vojski i problem ljudskog ponašanja u ekstremnim situacijama.
Bojan Mitrović rođen je u Beogradu, Srbija, a trenutno živi u Trstu, Italija.
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Bivši članovi Odbora Festa o smeni su saznali iz medijskog istupa sekretarke za kulturu, i sumnjaju da će bez profesionalne strategije i analize dosadašnjih grešaka biti moguć dalji razvoj te manifestacije
Herojstvo i ranjivost, pobunjenički poklič i onirička askeza, sećanja na slavne dane, ali i aktuelno osećanje sputanosti, samopouzdanje i frustracija, danas se u Irskoj kao goruće teme prelivaju sa rock pozornice na scenu inficiranu folkom. Živopisni sastavi “Madra Salach” i “The Scratch”, ili čudo od mladića Dav Elis, otvaraju teme bola i izdržljivosti, demantujući potpuno onu Džojsovu napomenu o naprslom ogledalu sluškinje kao simbolu irske umetnosti
Milutin Bojić, Gospođa Olga, Narodno pozorište Beograd; režija Jug Đorđević; igraju Nela Mihailović, Aleksandar Vučković, Smiljana Marinković, Slađan Zrni, Ljubiša Savanović, Iva Milanović
Mihael Antolović i Slobodan Sadžakov, Robe i robovi neoliberalnog sveta; Pedagoški fakultet, Sombor, 2025
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
