U nedelju (19. januar) od 18 časova u KC Grad biće održana promocija ilustrovane knjige Epokalipsa srpskog umetnika Bojana Mitrovića. U dijalogu sa Albrehtom Direrom, jedinstvenim stilom, tekstom i crtežom, autor se bavi društvenim kolapsom koji bi mogao da prethodi našem izumiranju kao vrste
Bojan Mitrović je istoričar istočne Evrope koji se trenutno bavi održivim turizmom i ima strast za crtanjem. Kao umetnik imao je tri samostalne izložbe u poslednje tri godine i učestvovao je na Festivalu stripa i ilustracije Nova 2021. u Pančevu. Njegovi radovi su gotovo isključivo mastilo na papiru, ali se tematski mogu izdvojiti u dve glavne grupe.
Prvi, nazvani „Meco Gaudio“ (Pola radosti), je stalna kolekcija međusobno nepovezanih crteža koji su proizvod introspekcije. Nekoliko ovih crteža je već objavljeno, u katalogu Nova festivala i u knjizi poezije Vladana Miljkovića „Kraftverk u Audiju“, 2021.
Za drugu grupu, metod „razmišljanja kroz crtanje“ osmišljen za njegove introspektivne radove, primenjen je na spoljašnji svet, i rezultirao je zatvorenom, nešto strukturiranijom grupom crteža i tekstova, odnosno „Ekokalipsom“.
Kao istoričar, uglavnom se bavi nacionalizmima iz 19. veka i kulturnom istorijom jugoistočne Evropi, fokusirajući se na pad imperija i postimperijalnu tranziciju.
Dijalog sa Direrom
Ovo je njegovo prvo delo koje se graniči sa fikcijom, pokušavajući da objedini sve svoje strasti od pripovedanja i crtanja do pisanja i istorijske naracije.
Grafički esej/umetnička knjiga „Ekokalipsa“ se zapravo ne uklapa ni u jedan prethodni žanr. To je knjiga o društvenom kolapsu koji bi mogao prethoditi našem izumiranju kao vrste, ali stil je jednostavan, ironičan i, ponekad, namerno smešan. Zamišljen je kao dijalog sa nemačkim renesansnim slikarom Albrehtom Direrom (1471-1528), ali materijal je nefikcionalan, jer su pisani fragmenti izvučeni iz istorije, vesti ili ličnog iskustva autora. Osim na samom početku, tekst ne objašnjava crteže niti crteži ilustruju tekst, već se oboje vide kao ravnopravni delovi jedne iste priče.
Okosnicu fragmentaranoj naraciji daje Direrova „Ilustrovana apokalipsa” iz kasnog 15. veka. Svaki od njegovih 15 duboreza bio je inspiracija za jedan od novih crteža, iako Mitrovićevi crteži nisu uvek verni originalu. Petnaest citata iz Knjige Otkrivenja dodato je da ilustruju Direrove gravure, dok Mitrovićeve crteže prate spekularni tekstovi, kratke priče od jedne ili dve stranice koje ilustruju društvene probleme našeg odnosa prema budućnosti: ekološke i društvene negativne povratne sprege, ponovna pojava zaraznih bolesti, epidemija narcizma, skloništa Sudnjeg dana i problem vladajućih elita, problem ekonomskog rasta na pobesneloj planeti, problem samoodržanja po svaku cenu na nivou države i vlasti, ali i na individualnom nivou, problem neposlušnosti najamničkih vojski i problem ljudskog ponašanja u ekstremnim situacijama.
Bojan Mitrović rođen je u Beogradu, Srbija, a trenutno živi u Trstu, Italija.
„Ne mislim da film ikada može biti ili ostati van politike, jer svaka slika već nosi određeno gledište. Važno je da li je film toga svestan ili se krije iza ideje neutralnosti, što često samo pojačava postojeće strukture moći“, kaže Motaz Malhis, protagonista filma „Glas Hind Radžab“
Ove godine će Sterijino pozorje biti bez „Krugova“ , programa inostranih predstava nastalih po domaćem dramskom tekstu, zato što je Pokrajinska vlada odlučila da štedi na ovom najvažnijem festivalu nacionalne drame
Na upravo završenom 23. Beogradskom festivalu igre odigrane su 24 predstave 15 trupa iz 11 zemalja
„Knjiga na (s)ceni“ je evropski književni festival zbog kog će u Beograd doći više od 20 autora, i koji će biti održan zahvaljujući pomoći inostranih kulturnih centara
Organizam se više ne posmatra na uobičajen način, već kao društvo ćelija koje su tokom duge organske evolucije uspostavile stabilnu saradnju. Dakle, posmatran u evolucionoj perspektivi, rak se pojavljuje kao suparnik kojeg možda ne možemo da eliminišemo, budući da je on ostatak prirodne istorije u kojoj smo nastali. Zato je verovatno bolje da ga prihvatimo kao legitimnog dvojnika sa kojim valja živeti. Nastojanja u savremenoj medicini da se ova bolest drži pod kontrolom kao i neke druge hronične bolesti upravo idu u tom pravcu
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
