Posle SAD i Australije, Srbija je leta 2005. postala treća zemlja na svetu gde Umbria Jazz (kraće: UJ) iz Peruđe, u srednjoj Italiji – jedan od najvećih evropskih muzičkih festivala, pa još na otvorenom – ima svoju koncertnu ispostavu, ovde poznatu kao Balkanic Windows. Višestruko izveštavajući sa UJ kao vodećeg evropskog džez događaja, „Vreme“ je najavljivalo i pakete italijanskih izvođača u Beogradu, ubrzo i u Novom Sadu. No, odličan programski početak pratile su organizacione teškoće/propusti domaćina, pa je i sadržaj slabio preteći da se svede na DJ-žurke. Ipak, u svom petom izdanju UJ Balkanic Windows opet je krenuo u uspon, trgnuvši se iz ovdašnje estradne rutine kojoj su nažalost sklone i NVO/neprofitne aktivnosti.
Umesto nategnutih „humanističkih koncepcija“ (počelo s antirasizmom… pa se pogubilo) i nejasnog izbora učesnika iz Srbije, najzad je kao bitna inovacija objavljen regionalni konkurs za mlade sastave u čijoj muzici između ostalog ima i džeza, pa je od 29 prijavljenih izabrano 6 – Balasz Elmer Group (Mađarska), Sethstat (Makedonija), Eyot (Niš), Centralni komitet (Novi Sad), Woodcock Group (Beograd), i Kar Čes Brass Band (Slovenija) – da u dve „polufinalne“ večeri nastupe u Beogradu, u klupskom prostoru Grad. Tu je ubedljivo pobedio mladi, živahni i živopisni „hodajući“ limeni duvački orkestar Kar Čes, dobivši time priliku da i pre UJ Balkanic Windowsa svira u našoj prestonici. Uz nadu da će ovaj konkurs jačati, vrhunac razvoja bio bi da pobednici učestvuju na prestižnom Umbria Jazz festivalu u Peruđi. Za svoje već tradicionalno ukazanje krajem avgusta u Beogradu, UJ Balkanic Windows zadržao je nedavno odabrani prostor, ispred zanemarenog Muzeja „25. maj“: plato s amfiteatrom, u zelenom kompleksu ponad centra grada, s pogledom na svetlosti metropole odličan je ambijent za sparne letnje večeri, a posebnu mu draž daje bazen-fontana čije betonsko „ostrvce“ ovom prilikom postaje koncertna pozornica. Uz redovan besplatan pristup, nije čudo da Balkanic Windows privlači sve veću mladu publiku pa se prve večeri podno Muzeja skupilo i do dve hiljade posetilaca („spoljni prsten“ je žamorom čak ometao slušanje koncerta), da bi sutradan nadolazeći pljusak ipak umanjio taj broj. Dodajte tome i dve večeri u Dunavskoj ulici u Novom Sadu, gde se UJ Balkanic Windows redovno odvija s rokadom izvođača, i rezultat uopšte nije zanemarljiv ni u šumi letnjih kulturnjačkih dešavanja.
Slovenci Kar Čes Brass Band očito su već postali ljubimci beogradske publike i valjalo bi da ih uskoro srećemo kako „rasviravaju“ naše glavne saobraćajnice, nastavljajući tradiciju marširajućih, najranijih džez orkestara čak iz Nju Orleansa. Jaku italijansku džez scenu zastupali su kvarteti dvojice alt-saksofonista glavne struje, poznatih i cenjenih ne samo u Evropi: mlađani Frančesko Kafizo (Francesco Cafiso) sa Italian Jazz Quartetom i Rosario Đulijani (Giuliani) s trubačem Flaviom Boltrom i ritam-sekcijom već su se pojavljivali u ranim izdanjima Balkanic Windowsa, kad je to počelo iz kalemegdanske Barutane. Standardnih izraza, Đulijani se u svojoj stalnoj postavi ovog puta bavi nasleđem žilavog veterana, uzora i kolege mu po instrumentu Orneta Koulmena (Tribute To Ornette Coleman), dok je Kafizo još uvek bolji izvođač nego kompozitor, mada su mu balade jača strana. Poslasticu petog Balkanic Windowsa činila je nova saradnja dva favorita iz rasejanja, kojima je Bosna/sevdah zajedničko ishodište: i doslovno multi-kulti, gitarista/pevač Damir Imamović iz Sarajeva kao dečak ratom oteran do Skandinavije, i klavi(jatu)rista Bojan Zulfikarpašić iz Beograda školovanjem odvučen u Pariz, seli su da muziciraju s holandskim trubačem Erikom (Eric) Vloeimansom i perkusionistom Baharom Kalifeom (Bachar) iz Francuske. Zulfikarpašić i Imamović kao česti gosti Beograda nisu imali muke da „povuku“ na svoju etno-stranu uz podršku druge dvojice, pa će biti zadovoljstvo pratiti razvoj ovog poduhvata. U skladu s temeljnim odrednicama Umbria Jazz Festivala – što više svirke na otvorenom, što više besplatnih koncerata… – i Balkanic Windows uklapa se uz BELEF i Summertime Festival, za sve bolju i češću ponudu džeza leti u Beogradu. Pravi uvod, i odgovarajući izazov za jesenji beogradski džez festival.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
