Izložba „Raskršća“ beogradske umetnice Mile Gvardiol, održava se u Galeriju ULUS u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu od 27. januara do 9. februara. Mila Gvardiol je docent na Fakultetu primenjene umetnosti, a doktorirala je na Univerzitetu umetnosti, na Odseku za digitalnu umetnost, 2012. godine. Pored rada na Fakultetu ima veoma živu izlagačku karijeru, ovo je njena dvadeseta samostalna izložba, a učestvovala je i u više od 150 grupnih, kao i na međunarodnim festivalima digitalne umetnosti i likovnim kolonijama.
U ULUS-u je izloženo 8 slika i 6 triptiha velikog formata, svi u tehnici akril na platnu i sve slike su nastale u poslednje dve godine. U razgovoru za „Vreme“ Mila Gvardiol kaže da je rođena i odrasla u novobeogradskim blokovima, okružena zgradama u nizu, seća se da je odmah po završetku Akademije verovatno pod uticajem takvog okruženja počela da razvija svoju prvu slikarsku fazu, koju je nazvala „Repeticije“. Tako je ušla u svet apstraktne umetnosti. Nekoliko godina kasnije, ne menjajući tehniku kroz koju se izražava, razvija svoju drugu fazu, „Svetlosti vitraža“, u kojoj takođe apstraktnim jezikom istražuje prelamanja svetlosti i boje. „Putujući predelima užičkog kraja i Mokre gore, nadahnuta prirodom, ulazim u sfere pejzažnog slikarstva i u svet imaginacije u kome figure sa slika mog oca, takođe slikara Gorana Gvardiola, umećem u svoje pejzaže. Ovu slikarsku fazu zovem ‘Predeli duše’“, kaže Mila.
Najnoviju seriju slika, koju možemo da vidimo u ULUS-u, naziva „Raskršća“: „Ovde istražujem prostor i dubinu, za razliku od prethodnih apstraktnih faza ‘Repeticije’ i ‘Svetlosti vitraža’ gde sam se više bavila ponavljanjima i koloristikom. Novi element koji uvodim je asocijativnost i otvorenost kompozicije, ovde se pogled posmatrača završava izvan formata slike, a odsustvo vidljivosti poteza četke i dalje je prisutno na mojim delima.“
„Raskršća“ je prvi put predstavila u novobeogradskoj Galeriji Blok 2014. godine, od tada slike rađene u veoma svedenom koloru razvija do jakih kolorističkih platana. „Kao umetnik, stalno nešto posmatram i smeštam u zamišljeni okvir slike. Na taj način su i nastala ova moja ‘Raskršća’. Više se ni ne sećam gde sam prvi put videla i doživela jednu ovakvu veliku raskrsnicu i potom je prenela na platno. Onda sam krenula da razmišljam o simbolici slike i uopšte o arhetipu raskršća, i na taj način su i nastajale ove slike. Svako ‘Raskršće’ je drugačije jer su i naše odluke i putevi različiti“. U predgovoru kataloga ove izložbe Dragan Jovanović Danilov o Milinim radovima piše: „Poliptisi Mile Gvardiol ukazuju na simboličku važnost raskršća. Jer, nisu li naša bića raskršća na kojima se suočavaju različiti aspekti naših identiteta? Sklona egzaktnoj opservaciji i analizi, Mila Gvardiol izbegla je opšta mesta i ikoničke patente geometrijske apstrakcije tako što je aktivirala individualnu mitologiju i ispovest unutrašnjeg vida. Ona, dakle, predočava unutrašnje duhovno i duševno raskršće i tako posmatraču osetljivog duhovnog sastava otvara nove likovne obzore prostorno-iluzionističke fenomenalnosti. Slikarsko polje ovde je sabirno mesto, raskrsnica, poligon, fundus mogućih puteva. To je mentalni i imaginativni prostor otvorenih i ogoljenih unutrašnjih cestâ. Beli i sivi putevi koji se prepliću na crnom mat tonu imaju sugestivnost nečeg vitalistički pokretljivog. Jednom autonomnom znakovnošću ovde je dinamizovano slikarsko polje koje u sebi nosi i nečeg od dalekog odjeka Ešerovih iluzionističkih, grafičkih metamorfoza…“
