(1929–2004)
Imao sam sreću da 2002. godine posredno kontaktiram sa Draganom Markovićem, osnivačem i prvim direktorom Studija B, prilikom sakupljanja tekstova za Leksikon YU mitologije, knjige koja je upravo izašla i koja svojim tekstovima pokriva skoro sve najbitnije iz naših „SFRJ života“. Bio sam mu zahvalan što je, iako teško bolestan, priredio dva teksta – o Dušku Radoviću i Đoki Vještici. Dragan je u tekstu o Radoviću (koga je i doveo na radio) otkrio mehanizam nastajanja britkih jutarnjih rečenica, koje je svako radno jutro izgovarao na Studiju B ovaj najpoznatiji beogradski petao. „Beograde dobro jutro“ krenulo je 1975. i kroz njega su se preko Radovića svi Beograđani osećali nekako duhovito i hrabro. Duškovo oglašavanje prekinuto je sredinom osamdesetih, kada su funkcioneri ocenili da je emisija preuranjena za ondašnje vreme i prilike.
Dragan Marković u svojoj biografiji: dopisnik iz Njujorka, direktor Radio Jugoslavije, direktor Jugoslovenskog kulturno-informacionog centra u Njujorku, ostaće najviše upamćen kao osnivač radija Studio B, prvog urbanog radija u gradu. Početak rada ove stanice opisan po jednima kao „radio revolucija“, a po drugima kao „zemljotres Studio B“ bio je uistinu i jedno i drugo. Krenuvši sa Studiom B, Dragan Marković je u startu želeo da ova stanica bude po formi slična Radio Luksemburgu, koji je sa svojim DJ programom obeležio stasavanje prve generacije domaćih rokera. Kao dopisnik u Njujorku, imao je u ušima sate i sate programa lokalnih američkih radio-stanica i od njih preuzima devizu „brzo i kratko“, i ta dva spoljna vida prezentovanja programa bila su i identifikaciona slika Studija B. Otuda i anegdota o beogradskom taksisti koji na pitanje da li sluša ovu radio-stanicu, odgovara. „Je l’ to onaj radio koji brzo govori?“ Brza informacija i najbolji muzički program učinili su da Studio B postane poput Pobednika ili Ušća neka vrsta zaštitnog znaka Beograda.
Vrativši se krajem juna sa puta bio sam obradovan saznanjem da Dragan čita Leksikon YU mitologije i da hvali tekstove u njemu. Nažalost, nije završio sa čitanjem. Samo nekoliko dana kasnije preminuo je, možda ne stigavši do strane 373, koja ga je označila kao radio-misionara i zauvek ga odvela u „enciklopedijsku besmrtnost“.
U Beogradu je medijsku i javnu pažnju okupiralo Narodno pozorište, pa se ne primećuje da ostala pozorišta ove sezone imaju po jednu do dve premijere, a to je tačan pokazatelj položaja kulture u ovoj Srbiji
Emisija „Ode ponedeljak“ Dejana Cukića skinuta je sa programa Radija 202 zato što je ovaj muzičar odnedavno u penziji
Upravni odbor je odlučio da ne produži ugovore za tri emisije rađene kao inostrane franšize kako bi napravio mesta za nove projekte, dok Vladimir Kecmanović više neće uređivati Kulturno-umetnički program
U Muzeju devedesetih izložba logotipa i vizuelnih identiteta Jugoslavije „Yugo.logo“ vraća u vreme kad je dizajn oblikovao svakodnevnicu
„Mala Frida“ je četvrta premijera Malog pozorišta „Duško Radović“ ove sezone. Ostala beogradska pozorišta su realizovala jednu do dve
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
