Doručak za Evropu

Ovogodišnji Oktobarski salon razlikuje se od prethodna četrdeset četiri zbog dve koncepcijske promene: on je ovog puta uključen u međunarodni projekat „Kontinentalni doručak“, a ima i međunarodne učesnike, što ga je učinilo delom evropske scene, tako da će te promene imati bitnu ulogu u oživljavanju „oktobarca“ i u životu domaće likovne scene.

„Kontinentalni doručak“ je projekat regionalne organizacije Srednjoevropska inicijativa (CEI), koja će, kako je planirano, postati polazna tačka za razvoj budućih kulturnih mreža. Namera mu je da jezikom likovne umetnosti istraži ideju o identitetu i percepciji „drugog/drugačijeg“ unutar, ali i izvan granica Evrope. Naslov projekta je simboličan: kontinentalni doručak je vrsta obroka koji pripremaju sve zemlje Evrope, ali svaka različito u zavisnosti od lokalne tradicije, kulture i ukusa. Zbir tih osobenosti čini kontinentalni doručak, ali i njegovu najveću vrednost. To je bio i izvor rešenja za vizuelni identitet Salona (rad Umetnička grupa FIA): „Vedžvud“ tanjir sastavljen od svojih komadića. Vrsta doručka koju su organizatori otvaranja Oktobarskog salona (koji traje od 11. do 31. oktobra u Muzeju 25. maj) ponudili prisutnima, posluživši ih pitama od sira, zelja, mesa, kroasanima, lepinjama s kajmakom, lepinjama s pečenicom, sokovima, rakijama, kafom… naišla je na dobar prijem.

STRANI AUTORI: Učešće u evropskom projektu nije jedini razlog pozivanja inostranih umetnika na tradicionalno nacionalnu smotru. Po rečima Bojana Bema, predsednika Saveta Oktobarskog salona, „shvatilo se da je istrajavanje na starim izlagačkim strategijama postalo kontraproduktivno, jer je Salon polako počeo da stari“. Danica Jovović-Prodanović, direktor Kulturnog centra Beograda, organizatora Salona, očekuje da će „ova internacionalizacija doprineti i lokalnoj sceni i nalaženju našeg mesta u evropskom kontekstu“.

Zadatak da beogradskim „Kontinentalnim doručkom“ inicira te promene poveren je umetničkoj direktorki Andi Rotenberg, u poljskim i svetskim umetničkim krugovima uvaženoj isroričarki i kritičarki savremenih likovnih zbivanja. Od 480 umetnika iz zemlje i Evrope koji su se odazvali konkursu za izlaganje na Salonu, Anda Rotenberg se odlučila za 60. Među njima su i Mikelanđelo Pistoleto (dobitnik Zlatnog lava na poslednjem Venecijanskom bijenalu), Emilija i Ilja Kabakov, Roza el Hasan, Marina Abramović… Svoju selekciju Anda Rotenberg opisuje kao „presek savremene evropske umetnosti koja je, kao nikad do danas, skoncentrisana na opservaciju društvenog ponašanja i politički diskurs. Ubedljivost tih opservacija čini se naročito izražajna u balkanskom kulturnom kontekstu“. Po oceni Danice Jovović-Prodanović, „ovogodišnji Salon je maksimalno skrenuo pažnju na vizuelne umetnosti, na njihov značaj i njihovu angažovanost. Gotovo svi radovi predstavljaju veoma angažovan pristup umetnika u onome u čemu mi svi živimo“.

Ovu ocenu potvrđuju i radovi nagrađenih autora, Marine Abramović (specijalna nagrada), Anrija Sale iz Albanije, Johanesa Karsa iz Nemačke i Aleksandrije Ajduković. Video-rad Marine Abramović Računajte na nas, u četiri dela prikazana istovremeno na četiri platna, podseća na posledice koje snalaze idolopoklonike od svojih idola, i poručuje da je ta pojava večna. Anri Sala je slikom i zvukom pokazao nostalgičnu priču Burek o srećnom vremenu koje nam je predato u amanet. Radovi Johanesa Karsa, čiji naslovi preciziraju njihovu temu (Heroin, Opijum, Mrtav čovek dole i Smešak), među retkim su slikarskim radovima. Aleksandrija Ajduković je serijom fotografija Fashion predstavila slučajne prolaznike i stanare Doma penzionera kao modele nekog zamišljenog modnog časopisa s namerom da se suprotstavi važećim estetskim stereotima.

Izložbeni prostori odabrani za Salon ambijentalno su odgovarali postavci Ande Rotenberg koja kaže da je Muzej 25. maj, inače preuređen za potrebe postavke, bio idealan prostor za temu Sećanja, koja je najveći segment njene selekcije. „Staro tursko kupatilo odgovaralo je temi o transkulturalnom i transnacionalnom smislu, a u Galeriji ULUS-a su radovi koje su zanimali različiti aspekti i nijanse problema savremene umetnosti i tranzicije – na primer, odnos između lokalnog i međunarodnog, težnja da se lokalno prilagodi međunarodnim standardima i obrnuto, dok je u Galeriji FLU-a istaknut problem identiteta.

UMETNIK I PUBLIKA: Oktobarski salon je počeo tri dana pre zvaničnog otvaranja, radionicom „How to send a message“, pratećim programom. To je projekat Milice Tomić o umetničkom delu kao vezi između umetnika i publike, istraživanje koje je ona počela pre dve godine u Helsinkiju i koje nastavlja u Beogradu. Milica Tomić objašnjava da je „nastojanje radionice da publici pruži ključ za razumevanje umetničkih radova pokušaj da se napravi infrastruktura koja će omogućiti predstavljanje savremene umetnosti, i pokušaj da se aktiviranjem široke publike uvećaju postojeći konzumenti izložbi“. Drugi prateći program Salona je dvodnevna konferencija „Simbolične i lične geografije savremene umetnosti“, o čemu je govorilo 19 učesnika iz zemlje i Evrope.

Skupština grada, osnivač Oktobarskog salona, istovremeno je i njegov najveći finansijer – iz budžeta je izdvojeno 15 miliona dinara za realizaciju projekta. Gorica Mojović, član gradske vlade, kaže da je Skupština grada takođe nabavila „tehničku opremu, video-bim, televizore, DVD, opremu potrebnu i drugim institucijama koju će one dobiti čim se Salon završi“.

„Nova fizionomija Muzeja 25. maj svakako će skrenuti pažnju na činjenicu da u ovom gradu ne postoji izlagački prostor koji i tehnički i infrastrukturno može da zadovolji potrebe velike izložbe. Znam da su prostori prateći elementi svake izložbe, znam da je suština u umetnosi, ali treba voditi računa i o prostoru“, kaže Danica Jovović-Prodanović. Rešenje ovog problema je Gradska galerija na Platou Zorana Đinđića. U toku je izrada glavnog projekta, a početak gradnje je, najavljuje Gorica Mojović, predviđen za prve mesece sledeće godine.

NOVO TELO: Očekivanje da će promenjeni Oktobarski salon uticati na srpsku likovnu scenu, može se reći, počelo je da se ostvaruje već na početku smotre. U Galeriji Haos priređen je projekat alternativan temi Salona, jednovečernji hepening Blaža Kovačevića Kontinentalna užina ili Nutrition facts. Umetnik je pokazao da je danas mnogo važnija forma od sadržine ponudivši posetioce etiketama na kojima su ispisani sastojci kontinentalnog doručka. Zatim, u Salonu Muzeja savremene umetnosti traje izložba Tanje Ostojić Salon za negu duše i tela, za koju kustos Dejan Sretenović kaže da je afirmacija ideje o umetniku koji služi društvu. Posetioci ove izložbe mogu da konzumiraju umetničke radove u formi tajlandskih specijaliteta i da dožive tajlandsku masažu posle čega će se, tvrdi autorka, osećati kao da imaju novo telo.