„Djeca Kozare“: Brutalan film sa brutalnim dočekom

Ima dobrih filmova i loših, ima onih koje kritika nepravedno hvali ili nepravedno uzme na zub, ali malo koji film, kao „Djeca Kozare“ Lordana Zafranovića, ima toliku predistoriju i predigru da o njemu svi imaju mišljenje iako ga nisu videli.

„Vreme“ u novom broju donosi dva sjajna članka na tu temu. Novi broj je na kioscima od četvrtka (15. oktobar), a na koji se možete pretplatiti sa ogromnim popustom.

Nije za slab stomak

„Zafranovićev film nije za one strašljivije, lako gadljive i slabijeg srca, s tim da se tako nešto dalo i očekivati – delom zbog same teme, delom zbog toga što nas je Zafranović prvo navikao, a onda u neku ruku i senzibilizovao na zastrašujuće scene još filmom ‘Okupacija u 26 slika’“, piše naš filmski kritičar Zoran Janković.

On, sa odmakom od desetak dana od gledanja filma, piše da je Zafranovićev pristup, „uz sve kontroverze, moguće ishode i posledice takvog izbora, bio najpodesnije ruho za priču tog tona i takve suštine“.

Janković ipak u filmu, osim autorske doslednosti, vidi i viškove i neumerenost, kao i produkcijske manjkavosti.

U vrtlogu revizionizma

Britanski istoričar Rori Jeomans, vrsni poznavalac istorije NDH i genocida nad Srbima, ekskluzivno za „Vreme“ piše iz istorijskog ugla.

Raspetljava dokumentaciju zaostalu za ustašama, čitavu istorijsku građu iza Zafranovićevog filma, a onda se posvećuje tumačenjima:

„Možda je neizbežno, ali ipak razočaravajuće, što je film o onome najboljem u ljudima u najgorim vremenima (kako je to prikazano i u dokumentarno-igranom filmu ‘Dnevnik Diane B.’) još jednom pokazao da se, kada je reč o sećanju na zločine i odnosu prema žrtvama, istorija na prostoru bivše Jugoslavije i dalje piše po dobro poznatom nacionalističkom obrascu, prema kojem sopstveni narod uvek mora biti žrtva, a nikada počinilac.“

„I više od toga, pokazao je da nacionalisti svih boja, koji su oduvek imali više zajedničkog jedni s drugima nego sa većinom svojih sunarodnika, nemaju nikakvih skrupula da iznova iskopavaju žrtve zločina iz prošlosti, čak i one potpuno bespomoćne i nevine, kao što su deca – i da prekrajaju njihove životne priče, poriču stvarnost koju su proživeli i koriste ih kao oružje u današnjim sukobima.“

Oba članka i još mnogo drugih priča čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka (15. oktobar). Ili se odmah _pretplatite na digitalno izdanje sa nečuvenim popustom.