Za novo izdanje „Vremena“ o filmu Lordana Zafranovića pišu naš kritičar Zoran Janković i britanski istoričar Rori Jeomans
Ima dobrih filmova i loših, ima onih koje kritika nepravedno hvali ili nepravedno uzme na zub, ali malo koji film, kao „Djeca Kozare“ Lordana Zafranovića, ima toliku predistoriju i predigru da o njemu svi imaju mišljenje iako ga nisu videli.
„Vreme“ u novom broju donosi dva sjajna članka na tu temu. Novi broj je na kioscima od četvrtka (15. oktobar), a na koji se možete pretplatiti sa ogromnim popustom.
Nije za slab stomak
„Zafranovićev film nije za one strašljivije, lako gadljive i slabijeg srca, s tim da se tako nešto dalo i očekivati – delom zbog same teme, delom zbog toga što nas je Zafranović prvo navikao, a onda u neku ruku i senzibilizovao na zastrašujuće scene još filmom ‘Okupacija u 26 slika’“, piše naš filmski kritičar Zoran Janković.
On, sa odmakom od desetak dana od gledanja filma, piše da je Zafranovićev pristup, „uz sve kontroverze, moguće ishode i posledice takvog izbora, bio najpodesnije ruho za priču tog tona i takve suštine“.
Janković ipak u filmu, osim autorske doslednosti, vidi i viškove i neumerenost, kao i produkcijske manjkavosti.
U vrtlogu revizionizma
Britanski istoričar Rori Jeomans, vrsni poznavalac istorije NDH i genocida nad Srbima, ekskluzivno za „Vreme“ piše iz istorijskog ugla.
Raspetljava dokumentaciju zaostalu za ustašama, čitavu istorijsku građu iza Zafranovićevog filma, a onda se posvećuje tumačenjima:
„Možda je neizbežno, ali ipak razočaravajuće, što je film o onome najboljem u ljudima u najgorim vremenima (kako je to prikazano i u dokumentarno-igranom filmu ‘Dnevnik Diane B.’) još jednom pokazao da se, kada je reč o sećanju na zločine i odnosu prema žrtvama, istorija na prostoru bivše Jugoslavije i dalje piše po dobro poznatom nacionalističkom obrascu, prema kojem sopstveni narod uvek mora biti žrtva, a nikada počinilac.“
„I više od toga, pokazao je da nacionalisti svih boja, koji su oduvek imali više zajedničkog jedni s drugima nego sa većinom svojih sunarodnika, nemaju nikakvih skrupula da iznova iskopavaju žrtve zločina iz prošlosti, čak i one potpuno bespomoćne i nevine, kao što su deca – i da prekrajaju njihove životne priče, poriču stvarnost koju su proživeli i koriste ih kao oružje u današnjim sukobima.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Prikazano je 115 filmova iz 50 zemalja. Organizator kaže da je zadovoljan. Pa ipak, utisak je kao da su na ovom Festu bili samo Lordan Zafranović i njegov „Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)“
„Ako želimo da mladi umetnici budućnost grade u Srbiji, moramo da im obezbedimo perspektivu, a ne samo da pričamo o tome“, poručuje koreograf Aleksandar Ilić
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
