Diplomac u Beogradu

U anketi nedavno sprovedenoj, primećeno je da su se svi ispitanici pre nego što bi odgovorili na pitanje „na šta vas asocira naslov Diplomac?“, setno nasmešili. Ispostavilo se da je Diplomac pre svega nostalgično sećanje na lepo i srećno vreme, simbol epohe šezdesetih, Bendžamin Bredok, Gospođa Robinson, Sound of silence, pa su tek zatim nabrajane manje lične asocijacije: bunt mladih protiv uzora koji su im nudili njihovi roditelji, protiv svega ustaljenog, protiv estabišmenta, seksualna revolucija, individualna sloboda, jedan od najboljih filmova na svetu.

Anketa je bila za internu upotrebu, sproveli su je inicijatori projekta „Diplomac“ istražujući da li bi njihova namera da Beogradu dovedu brodvejski hit bila prihvaćena ili ne. Rezultat je odavno poznat: Diplomac se ovog leta pojavljuje u formi predstave i knjige. Predstava će, zahvaljujući producentima Mileni Trobozić Garfild i Uliksu Fehmijuu, biti prikazivana 30 poslednjih večeri ovog leta u Beogradskom dramskom pozorištu, po tekstu Terija Džonsona u režiji Alise Stojanović. Pet dana pre premijere 20. avgusta, skoro da je rasprodato svih 11.000 ulaznica. Od pre nekoliko dana u knjižarama se nalazi i roman Čarlsa Veba Diplomac u izdanju Samizdata B92.

Roman Čarlsa Veba, od koga je nastao fenomen Diplomca, objavljen je 1963. godine. Postao je bestseler nakon premijere istoimenog filma Majka Nikolsa, decembra 1967. godine, zahvaljujući većoj prijemčivosti filmskog od pisanog medija. Pre toga „bio je to pametan, ali sporedan roman“, zabeleženo je povodom velike proslave tridesetogodišnjice premijere filma Diplomac. Tom istom prilikom, o filmu je rečeno da je izdržao test vremena, da je „jedna od najboljih socijalnih satira svih vremena“, da je „obeležio jednu epohu“ i sve u tom stilu. Pozorišna adapacija Diplomca, prikazana marta 2000. godine u Londonu i dve godine kasnije na Brodveju, prenela je njegovu priču i na scenu, kao i u ovaj vek.

Jedan od razloga nastajanja fenomena Diplomac je takozvana univerzalna priča, priča s kojom mogu da se poistovete i oni koji su sad mladi. Glavni junak Čarlsa Veba, Bendžamin Bredok, dvadesetdvogodišnjak je, diplomac prestižnog koledža s visokim ocenama. Njegovi roditelji očekuju da će on prihvatiti životni stil i budućnost koju su mu namenili. Međutim, molba Gospođe Robinson, supruge partnera njegovog oca, da joj zakopča ziper na haljini, promeniće mu život. Bendžamin prihvata ljubavnu vezu s njom smatrajući da je to pravi otpor konvencijama na koje ga društvo prisiljava. Ali, kad se zaljubi u Elejn, ćerku Gospođe Robinson, više mu nije do te vrste bunta. Gospođa, da bi zadržala svog ljubavnika, udaje ćerku protiv njene volje, Bendžamin upada u crkvu nakon sudbonosnog „da“, otima mladu i oni beže ukrcavajući se u autobus pun staraca. Ta priča je, kako je Veb izjavio u jednom intervjuu, donekle lična: „Ja sam bio privilegovan klinac, imao sam sve, ali svega toga mi je bilo preko glave. Išao sam u elitne privatne škole, završio prestižni koledž za bogatu decu i čekala me je unapred zacrtana i određena uspešna budućnost. Ali ja, u stvari, nisam znao šta bih sa svim tim. Bio sam zbunjeni, manično-depresivni, neurotični klinac.“

Sve ono što je opisao Čarls Veb u romanu, kristalizovalo se u vreme pojave filma, pa se za scenariste Baka Henrija i Kaldera Vilinhama i reditelja Majka Nikolsa može reći da su ga proizveli u pravom trenutku na pravom mestu. Ispostavilo se da je Bendžamin Bredok osećao, želeo, voleo sve isto kao i tadašnja njegova generacija ispred filmskog platna. I oni su kao i on imali potrebu za oslobađanjem od stega svih vrsta, i oni su ostvarivali želju za ličnom slobodom kako god i kad god bi im palo na pamet… Rečenica „Ovo je Bendžamin Bredok. On je pomalo zabrinut za svoju budućnost“ postala je njihova lična karta. Amerikankama u ranim četrdesetim Gospođa Robinson je otkrila njihov dobrovoljno potisnut seksepil, podsetila ih je da su individue a ne štancovane supruge, navela ih je da dozvole sebi raskalašnost i da kratkom suknjom otkriju lepe noge. Ukratko, Diplomac je postao simbol šezdesetih, Bendžamin Bredok kultni junak, a Dastin Hofman kultni glumac tadašnjih mladih.

Pre ovog filma publika nije znala za Dastina Hofmana. Reditelj Majk Nikols je pet godina tragao za glavnim glumcem. On i Bak Henri, producent i scenarista, zamislili su da porodica Bredok treba da bude tip idealne američke porodice, znači da svi budu lepi, plavi i surferski građeni. U toj varijanti je Robert Redford, tada već glumačka zvezda, bio idealan Bendžamin. Međutim, pojavio se Dastin Hofman, i to je okrenulo film u potpuno drugačijem pravcu. Majka Nikolsa zapanjila je reakcija publike na premijeri: „Nisam smatrao da je film toliko smešan i toliko uzbudljiv.“ Kritičari su bili oduševljeni. „On izgleda kao gubitnik, i upravo zbog tog gubitničkog nesamouverenog imidža čitava jedna generacija ga je prihvatila kao svog heroja“, pisali su. Diplomac je bio prvi nezavisni film, snimljen van moćnog Holivuda, prvi antiestablišment film. Majk Nikols je kao muzičku podlogu upotrebio hit Sajmona i Garfankla Sound of silence, a oni su za potrebe filma komponovali Mrs. Robinson, pesmu koja je još uvek popularna. Film je 1968. godine nominovan za sedam Oskara, osvojio ga je za režiju Majk Nikols. Film je nagrađen sa pet Zlatnih globusa.

Po kritičarima, pozorišna verzija Diplomca 2000. godine na Vest Endu bila je hit najviše zbog Ketlin Tarner, odnosno zbog gole Ketlin Tarner. (Podsetimo: iznenadno obnaživanje Gospođe Robinson, Bendžamin komentariše rečenicom: „Ti si najprivlačnija od svih prijatelja mojih roditelja.“) Adaptaciji i režiji Terija Džonsona zamerano je da nije ni duhovita ni zabavna, čak je ocenjena kao razočaranje, „ravna i dvodimenzionalna kao hartija“. Pa ipak, karte su bile rasprodate, a dve godine kasnije predstava je sa Ketlin Tarner preseljena u Njujork na Brodvej. Diplomac je trenutno na velikoj letnjoj turneji po pozorištima Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, istina sa Keli Mek Gilis umesto Tarnerove.

„Hteli smo da u Beogradu napravimo predstavu koja je sad aktuelna u svetu, da povežemo Njujork sa Beogradom, i da dovedemo deo Brodveja u Beograd“, objašnjava producent Milena Trobozić Garfild zašto su se odlučili za Diplomca, odnosno za evociranje uspomene na šezdesete. „Mislili smo da su te godine ovde opet aktuelne, uostalom nedavna velika izložba o šezdesetim u Beogradu bila je veoma uspešna, kao i da bi bilo dobro setiti se tog vremena koje je bilo dobro, puno optimizma. Takođe, priča Diplomca povezuje dileme mladih iz šezdesetih i danas.“

Produkciono, beogradski Diplomac se razlikuje od svih pozorišnih predstava dosad igranih kod nas. Polovinom juna počela je reklamna kampanja, neuobičajeno raznovrsna i sveprisutna za naše pozorišne uslove, prodaja karata je počela 1. jula, probe predstave su trajale samo četiri nedelje, a prikazivaće se samo od 20. avgusta do 20. septembra. Gordan Kičić je Bendžamin Bredok, odnosno Dastin Hofman, Snežana Bogdanović je Gospođa Robinson (prvi put pred beogradskom publikom posle deset godina), Bredokovi su Svetislav Goncić i Cvijeta Mesič, Tihomir Stanić je Gospodin Robinson, a Elejn je Marija Karan (prvi put u pozorištu). „Želeli smo da proizvedemo kvalitetnu pozorišnu predstavu i da je izložimo tržištu, da vidimo da li pozorište može da bude finansijski stabilno, da li može samo sebe materijalno da opravda.“ Gospođa Garfild ističe da su im partneri u ovom eksperimentu kompanija Freš end Ko, Raifaizen banka, medijska kuća B92 i agencija Mekken-Erikson. Autorska prava od producenta Saše Bruksa (gost na premijeri i učesnik tribine o Diplomcu) dobijena su posle dugih provera i pregovora, čime je Beograd postao četvrti grad na svetu kome je prodat Diplomac. Gospođa Garfild kaže da je ugovorom, između ostalog, precizirano da svaka izmena originalnog teksta, pa makar to bila jedna jedina rečenica, mora da bude dogovorena sa gospodinom Bruksom, tako da je Alisa Stojanović morala da objašnjava i brani svaku intervenciju.

Diplomac će biti prikazan u Beogradu pri kraju BELEF-a i na početku BITEF-a. „To je vreme donekle nepopunjeno pozorištem, pa nam se učinilo zgodnim da ga iskoristimo. Tako smo stvorili sezonu za sebe. Razmišljamo da i iduće godine u istom terminu dođemo s nekim novim projektom, razmišljamo da ustalimo sezonu Brodveja u Beogradu.“