Filharmoničari slute da je izdavanje građevinske dozvole za zgradu pokušaj skretanja pažnje od njihovog zahteva da se direktor bira konkursom, a ne da se postavlja imenovanjem Vlade Srbije
Beogradska filharmonija nije dobila odgovor na pisma poslata 26. januara predsedniku Aleksandru Vučiću i premijeru Đuru Macutu u kome im je predočila da im direktora izaberu konkursom a ne imenovanjem.
Ali, dobila je jedno svetsko priznanje i jednu povoljnu vest o novoj zgradi.
Među najboljima na svetu
U Rimu, u okviru „PRO PR Roma“ Beogradskoj filharmoniji je dodeljena titula „Najbolji među najboljima u svetu“ (World’s Best od the Best), zajedno sa španskim muzejem Prado, Britanskim muzejem i Velikim Giza muzejem.
Kako je objašnjeno, Beogradska filharmonija je nagrađena za izuzetna dostignuća u oblasti komunikacija, kao priznanje za izvrsnost, doslednost, transparentnu komunikaciju, inovacije, kontinuirani razvoj, strateški pristup i održivost.
Jelena Milašinović, dugogodišnja PR menadžerka beogradske filharmonije, i najzaslužnija za ovu svetsko priznanje, skrenula je pažnju da „u istom trenutku, u Beogradu, zaposleni u toj kući se bore za svoja legitimna prava, dok ih donosioci odluka ne čuju. Komunikacija nije samo alat, već odgovornost, zato se nadam da će glas ovog orkestra, koji je stigao do Rima, imati pravog odjeka i kod kuće“.
Građevinska dozvola za zgradu
Gotovo istovremeno sa ovim priznanjem, Sekretarijat grada Beograda za urbanizam izdao je građevinsku dozvolu za izgradnju Koncertne dvorane Beogradske filharmonije na Novom Beogradu, blok 13, između Palate Srbija i poslovnog kompleksa „Ušće”.
Zgrada će imati pet spratova, 56.656,5 kvadratnih metara (polovina je pod zemljom), investitor projekta je Republika Srbija odnosno Ministarstvo za javna ulaganja, a predračunska vrednost radova je 28,1 milijardu dinara, što je 240 miliona evra.
Građevinska dozvola važi tri godine od dana pravnosnažnosti – u tom roku investitor mora da prijavi početak radova, u suprotnom dozvola prestaje da važi.
Prošlo je 15 godina od ideje
Beogradska filharmonija ima 102 godine jedan je od najboljih filharmonijskih orkestara na svetu, i među retkima koji nema svoju zgradu.
Opreznost, a pre svega dosadašnji petnaestogodišnji razvoj događaja u vezi nove zgrade Filharmonije zahtevaju da se na ovu vest gleda samo kao na povoljnu, kako je maločas rečeno, i da joj se još uvek preterano ne raduje.
Inicijativu za izgradnju zgrade Beogradske filharmonije pokrenuo je 2010. godine njen legendarni direktor Ivan Tasovac.
Prvi konkretni potez u tom pravcu bio je 2021. godine, kada je organizovan međunarodni arhitektonski konkurs za novu zgradu na kome je izabran rad britanske arhitektice Amande Levit . Konkurs je organizovan na zahtev Vlade Srbije u partnerstvu sa kabinetom tadašnje premijerke, Ministarstvom kulture, Kancelarijom za javna ulaganja, Gradom Beogradom, Beogradskom filharmonijom, i – Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNPD).
Tadašnja premijerka Ana Brnabić je reklamirala zgradu Filharmonije kao projekat godine.
A onda je došao Ekspo
Međutim, u projektu Ekspo 2027, koji je predsednik Vučić predstavio narodu januara 2024. godine, bilo je raznih muzeja i kulturnih ustanova, ali ne i zgrade Filharmonije iako je postojalo nagrađeno rešenje.
Zato je počelo da se govori da od toga neće biti ništa. U Beograd je dolazio maestro Zubin Mehta, moguće najveći prijatelj Filharmonije, razgovarao sa ministrom kulture Nikolom Selakovićem, ali se ništa nije pomerilo.
Zatim je Sekretarijat za urbanizam Grada Beograda 25. aprila 2023. godine izdao lokacijske uslove za izgradnju nove zgrade koji traju dve godine. Dan pre isteka tog roka, 24. aprila 2025. kasno uveče, Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za izdavanje građevinske dozvole.
Taj zahtev je odobren pre nekoliko dana, i tokom naredne tri godine mora da počne gradnja nove zgrade Beogradske filharmonije.
Podsetimo samo da kad je 2022. godine okončan međunarodni konkurs za arhitektonsko rešenje zgrade Filharmonije, najavljeno je da bi kamen temeljac mogao da bude postavljen 2024, a da će zgrada biti završena do ove godine. Ispostavilo se dakle, da je ove godine dobijena samo građevinska dozvola za gradnju.
Da li je dozvola odlaganje drugog problema
Izdata građevinska dozvola odnosi se na prvonagrađeno arhitektonsko rešenje Amande Levit. Februara prošle godine, u vreme kad je Beogradska filharmonija tri nedelje štrajkovala ne bi li dobila bolje uslove za rad, u Ministarstvu kulture im je rečeno da će dobiti novu zgradu, ali nikako ne ovu, već neku drugu, jeftiniju.
Ne zna se zašto je država odustala od potrebe za jeftinijom zgradom Beogradske filharmonije i ko je zaslužan za to, a nije ni važno.
Filharmoničari i dalje smatraju da je rešenje Amande Levit dobro rešenje, i odgovara im što se barem trenutno čini da će dobiti zgradu koja je dobila prvu nagradu na međunarodnom konkursu na kome je bilo 37 prijava iz 15 zemalja.
Ali, takođe, slute i da je davanje građevinske dozvole za zgradu baš u momentu kad oni traže direktora koji će biti izabran konkursom a neće v. d. direktora koji im je imenovala Vlada Srbije, očigledno odlaganje rešavanja problema od kojeg im zavisi budućnost.
Ovogodišnji Bemus počinje koncertom operskih umetnika iz Rusije, a do kraja festivala u Beograd dolaze i orkestri iz Sofije, Soluna i Budimpešte. U oktobru u prestonicu dolazi i maesto Zubin Mehta, na poziv i zbog Beogradske filharmonije
Kadare, Vegel, Varadi, Đukić-Perišić, Veljanovski, su neki od autora čije je javno prepoznate knjige objavila Akademnska knjiga ove godine, ali ih neće biti na Sajmu knjiga. Ne zaboravimo Memoare slikara Paje Jovanovića
Na Fakultetu dramskih umetnosti od petka do ponedeljka besplatne projekcije nekih od naših najboljih filmova, a u okviru Blacklist festivala
Vikend u Beogradu i Novom Sadu na ne:Sajmu Pobunjenih izdavača uz knjige, predizborno pripovedanje, kviz, humanitarnu prodaju, snimanje emisije, a pre svega na ne pristajanje stvarnosti bez kulture
Projekat „Savremena srpska proza“ koji je ove godine pokrenulo Blum izdavaštvo, dostupno je na programima Pobunjenih izdavača. Na Sajmu knjiga ga neće biti
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
