Okej, seli su i dogovorili se, nisu kuntali dve noći, na kraju su se izljubili u Skupštini i rastali se. Predrag Marković je opet zablistao metaforama o dvodnevnom aranžmanu oko referenduma. Meni je nekako bliže poređenje sa gostima koji ti zalome uveče na gajbi, omrklo se, jelo se, pilo, pardon čitalo, auuu bokte – zaboravismo da se izjasnimo povodom Ustava. Niste zakasnili, odspavajte posle provoda, jutro je pametnije od večeri – glasajte sutradan! Čak je i RTS zablistao u reportaži o demonstracijama LDP–a ispred Skupštine. Ako je javni servis, onda je glasilo i onih što hoće i onih što neće, ali reči su navirale same, kao nekada – šačica demonstranata uzvikivala je parole (ne smemo da kažemo koje), došlo je do gušanja sa policijom (gde nestadoše samo organi reda?). RTS je reagovao klasično pandurski – po refleksu, kao neočekivana šamarčina u stanici policije, kao pendrek u prolazu – dobro jutro, komšija, nismo se dugo videli, od kad ono beše, jes 2000-a, pa zar već ima toliko?
Konačno je kompletiran i Programski savet RTS-a, gde će uleteti i bivši ministar Vučić. Direktor Tijanić nema ništa protiv, Dragor Hiber ima (dao je ostavku). Direktor ne želi da sudi o prošlosti kandidata, ima ko će, ali šta bi se desilo da kandidati budu Čeda ili Beba? U Srbiji, setimo se, ništa nije potpuno nemoguće.
Pošto nemam pojma o Ustavu, tek ću da čitam, shvatio sam da mi ova referendumska kampanja najviše liči na telešop lečenja, gde uz pomoć čudesnih sredstava sve boljke nestaju ko rukom odnesene.
Evo, na televiziji Most sam gledao dokumentarac o kozmetici Tammy. Neka plava teta i neka braon cicka nude različite meleme. Našem napaćenom i stresom obogaljenom narodu najviše bi pomogla dva melema. Prvi je svakako „Znojko“ jer jesen je, ali leto još traje, svi nervozni, u javnom prevozu da izvinete kandiše, znoje se i u Skupštini, znoji se narod – rmbači po ceo dan. E, to namažete po nogama – od nogu sve ide, posle pod pazuh i dalje, miris nestaje, vaše samopouzdanje prosto cveta.
Kad smo rešili manju muku prelazimo na uznemirenost i nesanicu. Nema više bensedin-nacije, tu su kapi valerijane, po receptu naših baka. Pošto smo se okrenuli srednjem veku, pa nam je uzor štediša Kraljević Marko, kod nas se valerijana lepo po starinski zove – odoljen! I biće kao što reče moja nova omiljena reklama – vodteme na jazak dasnapijem vode pa dumrem! Odličan spot, samo za referendum – vodteme da glasam, ne treba mi ni ljeba ni vode. Vjerna ljuba patiće (to je ona što lebdi u jezeru), pa će u pojas da zašije koren odoljena. Kažu da je to kao čen belog luka u džepu ili za pojasom, ili žen-šen kod Kineza. Lepo ispod teksta Ustava met’eš odoljen, nervoza nestaje. Tu ludilu nije kraj – jer brineta počinje da repuje u desetercu:
Da zna ženska glava,
što j odoljen trava,
svagda bi je brala,
u pas zašivala,
uza se nosila!
Ukus je, kažu, sladunjav i nagorak (ni sa Ustavom nije bolje, takva su vremena), ali što reče braon cicka (e, tu je narodni genije dostigao zen vrhove) – Lek se ne miriše, u lek mora da se veruje!
Dopustiću sebi tu drskost da se nadovežem – Ustav se ne čita, u Ustav mora da se veruje!
Ako vam ovi biljni preparati ipak nisu dovoljni, znači da ste ipak jedan od onih nevernih Toma, imam za vas drugi predlog.
Bela kutijica sa dva dugmenceta, naš patent iz Elektronskog centra u Dublju, aparat protiv bolova – zove se NerSti. Ako niste za alternativne i biljne preparate, ovde je sve naučno, tu su i zadovoljni korisnici, a najvažnije je da Aparat ima sertifikate i koristi se u brojnim klinikama širom Srbije. Ne pitaj kako radi – kad zaboli, meteš i uključiš. Tradicionalistima (onima što se plaše struje), reći ću samo da je još Tesla lečio elektricitetom – dakle opet smo prošlost upotrebili za rešavanje akutnog problema.
Samo me brine jedna stvar – u „Velikom bratu“ bi nastupilo stoput veće ludilo kada bi obrnuli generacijski odnos (11 penzionera i 1 mlađa osoba). Šta da radimo sa delovima prošlosti koje bi nekako što pre da zaboravimo. U Nemačkoj, taj proces traje decenijama i još nije gotov, kao što smo videli u dokumentarcu Danice Vučinić na B92, kada je sin generala Romela, nemačkog heroja Afričkog ratišta, rekao da se od prošlosti ne može pobeći – prošlost traje zauvek! O, znamo mi to, piše u novom ustavu.
