Knjiga „Film davne budućnosti“ Darka Bajića u kojoj su zabeleženi njegovi razgovori sa rediteljima Đorđem Kadijevićem, Zdravkom Šotrom, Borom Draškovićem i Mišom Radivojevićem pre svega je istorija i lična, i filmska
Ljudi su njihovo delo i njihova životna priča – napisao je reditelj Darko Bajić na početku predgovora svoje knjige „Film davne budućnosti“ u kojoj razgovara sa svojim kolegama Đorđem Kadijevićem, Zdravkom Šotrom, Borom Draškovićem i Mišom Radivojevićem o njihovim filmovima i životima, pa samim tim i o velikom delu srpske kinematografije.
Knjigu je objavio „Službeni glasnik“ a deo je istoimenog, takođe Bajićevog, projekta koji se sastoji od pet dokumentarnih filmova: u jednom je okrugli sto na kome učestvuju četvorica reditelja i Darko Bajić koji moderira razgovor, a u ostala četiri su njegovi razgovori sa svakim od njih ponaosob.
Preko 250 godina iskustva
Bajić u knjizi kaže da su snimali u studiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, pred sedam kamera, a za okruglim stolom su sedeli reditelji sa preko dvestapedeset godina filmskog iskustva.
Kadijević, Šotra, Drašković, Radivojević su mu pričali o svojim filmovima i serijama, pa samim tim i o svemu što ima veze s tim. Pričali su otvoreno i prisno, kao ljudi koji ceo život žive zbog filma.
Snimali su, naravno, savremenom tehnikom, ali ne zato što se sada to tako radi, nego pre svega da bi razgovor o delu četiri velika reditelja koji su snimali filmskom trakom lišio ograničenja koje filmska traka podrazumeva.
„Naš koncept snimanja dokumentarnog filma o legendarnim srpskim autorima s velikim brojem kamera, snimanjem u kontinuitetu na moćnim memorijskim karticama, omogućio je sagovornicima dovoljno vremena da njihovo veliko rediteljsko iskustvo bude zauvek zabeleženo“, objašnjava Darko Bajić u knjizi.
Reditelj „Filma davne budućnosti“ je Bajićev student Siniša Cvetić, u ekipi su školarci koju je okupila mlada producentkinja Darja Bajić Božović. Tako je, kaže autor knjige, tom mladom generacijom zatvoren krug priče o starijim rediteljima.
Istorija
Njihovi razgovori su pre svega istorija: i lična, i filmska; i o filmovima koje su snimili i o glumcima koji su glumili o njima; i o državi i njenoj kulturi. Oni su zatim edukativni – tvrdim da bi svaki student, i ne samo student, imao razno-svašta da ukrade od iskustva i umeća ove četvorice. Ti razgovori su otvoreni i iskreni, ljudski, živi i žovijalni, možete ih čitati i kao autobiografski dokument ali i kao zabavno štivo o svetu filma.
„Bio je to otvoren razgovor među rediteljima uz budno oko mladog sineaste Siniše Cvetića, koji je trčao od kamere do kamere i beležio ovaj jedinstven događaj“, napisao je Darko Bajić.
Knjiga „Film davne budućnosti“ je, uostalom kao i svaka knjiga i svaki intervju, i o njenom autoru.
Kako gledati film
Dok razgovara sa rediteljskim legendama Bajić, osim što vodi razgovor (spontano i lako), on otkriva i svoje stavove i iskustvo. A na poslednjih šezdesetak strana, u odeljku „Filmski autori i njihovo iskustvo“ objavljeni su i Bajićevi tekstovi na razne filmske teme: o bioskopu, o svojim filmovima, o ovoj knjizi, preporučuje nam kako treba gledati film…
Na primer: „Film nema pauze. U bioskopu ga gledaš do poslednjeg daha ili pobegneš s projekcije glavom bez obzira (kako lepa i tačna izreka) da bi ga što pre zaboravio. On se režira i montira u jednom dahu. Ako usred filma upadne TV reklama ili odeš da nešto spremiš za večeru – gotovo je. Izašao si iz filma! Ostaje samo informacija o delu. Film se gleda u jednom dahu.“
Isto važi i za knjigu.
Od prethodnog ročišta, u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture svakodnevno borave revizori Ministarstva kulture. Ne zna se da li traže nešto određeno
Nisu se družili 40 godina, a onda je slučaj hteo da se spoje zbog zajedničke izložbe „Generacija ’79“ - klasa sa Grafike Fakulteta primenjenih umetnosti
Nova v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda, glumica Jovana Petronijević, poznata je po ulozi u „Kursadžijama“. Njeno iskustvo u vođenju ustanove kulture nije poznato
Planirana gradnja u ulici Miloja Zakića na Košutnjaku ugrožava bunkere u kojima se čuvaju nitratni filmovi arhiva Jugoslovenske kinoteke. Za ovaj previd možemo da krivimo raspis konkursa
„Travel + Leisure", jedan od najuticajnijih svetskih magazina iz oblasti putovanja i kulture, uvrstio je Muzej Jugoslavije među svetske muzeje koje obavezno treba posetiti
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
