Kada je pre nekoliko godina poznata kompanija došla kod Bregovića (jer kod njega se uvek ide na noge) sa idejom o ex-Ju turneji Bijelog dugmeta, njegov odgovor je, kako legenda kaže, bio dostojan antičkog filozofa. Zamislite sebe kako pregovarate o milionskim sumama, apetiti bi verovatno porasli, no Brega je lakonski rekao: „Ma šta će vam to, to vam je skupo!“ Verovatno na Balkanu niko ne može da smisli bolju uvodnu rečenicu za poslovne pregovore, jer sagovornika pogađa na nekoliko različitih nivoa. Testirate gazdu (ma šta skupo!), ne otkrivate namere, ali napipavate obrise sume, delujete totalno cool i na kraju, što nije najvažnije – meračite!
Ovogodišnja emisija RTS-a kockarskog naziva „3 pa 1 za Oslo“ ni po čemu nije odgovarala nazivu. Ovde je uživao, ali zaista, opet samo Bregović i možda Maja Nikolić, koja je zbog novonastalih okolnosti na RTS-u uskočila u ulogu dosad neprikosnovene Jovane Janković. Kakva je to igra na sreću u kojoj gledaoci putem SMS-a biraju jednu od tri pesme Gorana Bregovića, stilski ujednačene, tematski istovetne, muzički, e to je najteže definisati, jer opet da citiram Bregovića – je…š ono što ne liči na nešto! Najlepša je bila voditeljka, u svim svojim toaletama, Brega se hvala bogu nije presvlačio, već je uglavnom dirigovao svojim orkestrom u studiju.
Nakon što smo odgledali nastupe Emine, Milana i Olivera, saznali smo kako su tekle pripreme za izbor. Tu dolazimo do sledećeg bisera balkanskog menadžmenta. Bregović je u istom onom tonu objasnio, prisećajući se kao kroz maglu, kako je načuo da je ukinuta ta Beovizija, pa su mu došli neki ljudi (opet hadžiluk kod Brege), pa mu nudili da bude jedan od pet kompozitora čije pesme ćemo da slušamo i zatim glasamo. Njemu to nije bilo zanimljivo, ne bi on da se takmiči, pa im je rek’o da kad budu pravili izbor, kao što se pravi, pa jedan komponuje, različiti pevaju, a narod bira, to bi moglo. Posle nekoliko dana, eto njih opet kod Brege da kažu kako je bio u pravu i tu padne dogovor. Koji car! Onda je preko vikenda Bregović objavio da su pesme gotove, a menadžeri i pevači su počeli da obleću oko tog hrama muzike, u želji da budu pozvani na kasting. Naš kompozitor je na Youtubeu pogledao finaliste Zvezda Granda i Idola i izabrao. Na kraju – eto emisije, u kojoj je, da citiram voditeljku – Bregoviću bilo najteže, jer se, ko biva, nadmeće sam sa samim sobom. To je, priznaćete, najteža borba.
Što se pesama tiče, mislim da je publika odmah prepoznala hit – i glasala za Milana Stankovića, druga je bila Emina i treći Oliver Katić. U međuvremenu su nastupali afirmisani pevači (naši dosadašnji predstavnici na Evrosongu plus Severina) kojima je Goran zadavao muzičke zadatke iz sopstvenog opusa. Upadljiv je bio izostanak Željka Joksimovića, jer kad nema Jovane, izgleda nema ni Željka. Možda će dogodine on dobiti priliku da se nadmeće sam sa sobom.
Ovakav ekspresni, gotovo referendumski oblik neposredne demokratije – gde narod bira – imao je i simboličnu vrednost. Glasanje putem SMS-a diskreditovano je prevarama na SMS licitacijama, gde je pojedinac pronašao način da provali i pobedi sistem darujući kola i stanove – staroj majci, kao nekada Marko Kraljević: „To sam tebe danas izorao (izlicitir’o).“ S druge strane, glasanje za jednu od tri balkanske poskočice nudi instant temu za nadmetanje sa komšijama. Evrosong je ovde sinonim za raspevani zaborav, uz iluziju da će naš mentalitet kroz muziku biti prihvaćen i cenjen. Naša nacionalna obeležja su, prema ovom verovanju, neograničeni i samonikli talenti, balkanska tragikomičnost (Orkestar za svadbe i sarane) i neograničen životni elan, koji se najbolje vidi u muzici. Tekst nije važan, muzika je mućkalica/poskočica, dečko je sladak i pobeda je zagarantovana. Narod je birao između Brege 1, Brege 2 i Brege 3. Opet pošteno, jer to liči na naše svadbarske običaje, gde Bregović prvo prodaje mladu (to vam je skupo), pa se izvede lažna mlada, pa druga lažna mlada i na kraju dobismo momka za ženidbu koji odlazi u pečalbu u Oslo.
Ono što me danas kopka, pojavilo se kao crv sumnje nakon izravnog telefonskog uključenja Stanka Subotića Caneta u emisiju Jugoslava Ćosića. Da li to znači da svi ovi naši odbegli tajkuni, u rasejanju, svoju nostalgiju leče gledanjem ovdašnjih tv-programa. Možda tako Bogoljub iz zezanja licitira za punta, Radulović naručuje muziku u „Jedna pesma jedna želja“, Cane izbacuje ukućane sa „Farme“ a Šarić zeza Tegeltiju u kontakt-programima na SOS-u. Televizija je tako postala ona spona sa rodnim krajem, most do zavičaja i večito državljanstvo sa SMS pravom glasa.
