Bili jednom Zdravko Čolić, Neda Ukraden, Baja Mali Knindža i Ceca Ražnatović. I ne, ovo nije početak vica. Radi se o deliću muzičara sa kojima je frontmen grupe Riblja Čorba Bora Đorđević kroz godine sarađivao.
Nesamerljiv je uticaj legendarnog rokera na današnju postjugoslovensku muziku, bez obzira na žanr. Bora Đorđević je kroz decenije napisao toliki broj pesama, da se njegova muzička karijera može paralelno posmatrati kroz pesme koje je pisao za sebe i pesme koje je pisao za druge.
Ta muzička karijera počela je davnih šezdesetih godina, u gradu na Zapadnoj Moravi.
Počeci karijere
Bora se rodio u Čačku 1952. godine, a svoju muzičku karijeru počeo je već na startu tinejdžerskih godina, 13 leta kasnije. Bilo je to vreme kad je gotovo svaka druga ulica u Čačku imala grupu, piše u njegovoj zvaničnoj biografiji. Prvi bend u kome je svirao zvao se Hermelini. Grupa je uglavnom svirala po gradu i okolini. Njihov prvi nastup bio je u okviru čajanke u školi, a svirali su klasičan repertoar toga vremena. Bora se potom selio po raznim grupama: Dečaci sa Morave, Vesnici ljubavi, Safiri, Čačanski plemići…
U grupi PORS (Poslednji ostatak romantičnog sveta) radio je zajedno sa Radomirom Mihailovićem Točkom (kasnije vođom grupe SMAK), koji je svirao gitaru i pevao drugi vokal. Međutim, burne godine odrastanja donosile su i prve nevolje. Bora je sa društvom u to vreme upadao u tuđe, bogataške stanove. Od tako stečenog novca kupovali su instrumente u Beogradu. Uhvaćeni su nakon tri godine podzemnih aktivnosti. Bora je sedam dana bio u istražnom zatvoru. Potom je izbačen iz gimnazije. Konačna presuda je glasila: oslobođen uz pojačan nadzor roditelja i povremenu kontrolu organa starateljstva. Za mali Čačak to je bila velika bruka, pa su roditelji odlučili da se presele u Beograd.
Godine 1970. Bora se upisao u Petu beogradsku gimnaziju. Pošto je u novinama pročitao oglas u kome su se tražili izvođači rok-opere „Isus Hrist superstar”, krenuo je u Dadov na audiciju i – prošao. Zatim je otišao na glavnu audiciju u Atelje 212 i dobio ulogu jednog od apostola. Iste te 1972. godine formirao je akustičarsku grupu Zajedno, gde je pevao i svirao akustičnu gitaru.
Bora je nastavio da menja grupe. Nakon grupe Zajedno, osnovao je bend Hajduk Stanko i jataci, a zatim i Suncokret. Godine 1978. zajedno sa Biljom Krstić odlazi u Rani mraz jer grupa Suncokret nije htela da snimi njegovu pesmu „Lutka sa naslovne strane”.
Tihi rat sa Đorđem Balaševićem
Bend Rani mraz, kojem se Bora priključio, osnovao je godinu dana ranije Đorđe Balašević. Najpoznatija postava ovog benda istrajala je tek mesec i po dana. Napravili su bum s pesmom „Računajte na nas“, a zatim snimili „Oprosti mi Katrin“ i „Život je more“ i zauvek se razišli.
Od tada je trajao tihi rat između dva muzička velikana potpuno drugačijih senzibiliteta, Đorđevića i Balaševića. Nakon što je 2018. godine frontmen Riblje čorbe dobio nagradu akademije „Ivo Andrić“ za svoju knjigu poezije Pusto ostrvo, odlučio je da u jednoj emisiji pročita baš pesmu u kojoj spominje bivšeg kolegu iz Ranog mraza.
„Ne smem po njima da uriniram jer me oni neizmerno vole, u suprotnom, draži će im biti Đole. A on od svoje Olivere niti piša, niti sere…“
Ubrzo mu je Balašević uzvratio na svom beogradskom koncertu, kad je konstatovao: „Moj nekadašnji kolega iz benda za Novu godinu nastupa kao predgrupa Aci Lukasu“.
Međutim, iako je kroz godine bilo različitih varnica između dva barda jugoslovenske, a kasnije i srpske muzičke scene, čini se da je među njima i dalje postojala doza poštovanja. Jer, upravo kada je primio pomenutu Andrićevu nagradu, Bora Đorđević je Balaševića spomenuo među prvima.
„Možda ja stvarno ne zaslužujem ovu nagradu. Nagrada jeste zajednička. Zaslužuje je, pre svih, rodonačelnik ovog žanra Arsen Dedić, pa i Balašević sa `hrvatskog govornog područja`, Šobić koji se prerano povukao, pa sve do mladog Marčela, pred kojim je blistava karijera. Sticajem okolnosti, nagradu sam dobio ja“, rekao je tada Bora.
Riblja čorba i kontroverze
Grupu Riblja čorba Bora Đorđević je osnovao 1978. godine. Njihov debitantski album Kost u grlu iz 1979. bio je muzički šok za tadašnju scenu, donoseći čvrst rok zvuk u kombinaciji sa sarkastičnim i često provokativnim tekstovima koje je Bora pisao. Muzika Riblje Čorbe bila je odraz društvenih i političkih zbivanja u zemlji, često kritikujući vlast i društvene norme, što ih je učinilo miljenicima mladih, ali i trnom u oku režima.
Albumi poput Mrtva priroda (1981), Buvlja pijaca (1982) i Istina (1985) postavili su visoke standarde za muziku u Jugoslaviji. Pesme poput „Amsterdam“, „Na zapadu ništa novo“, koja je postala simbol bunta protiv političkog establišmenta i „Pogledaj dom svoj, anđele“ brzo su postale klasici, a Bora Đorđević je dobio titulu jednog od najkontroverznijih muzičara u Jugoslaviji.
Pesma „Snage opozicije“ iz 1981. godine izazvala je veliki skandal zbog otvorene kritike tadašnjeg režima.
Nakon početka građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, Đorđević je bio pristalica srpskih vojnika u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini.
Sa razvojem ratnih događanja, postaje veliki protivnik vlasti Slobodana Miloševića, i taj svoj stav je izrazio albumom „Njihovi dani“ koji je izdao samo pod svojim imenom, bez etikete „Riblja čorba“. U nekim kasnijim intervjuima, Đorđević je govorio da su zbog pesme „Baba Jula“ Miloševići naručili njegovo ubistvo.
Razlaz sa Bajagom
O značaju grupe Riblja čorba govori i činjenica da je u njoj započeo karijeru još jedan velikan ovdašnje muzičke scene. Reč je o Momčilu Bajagiću Bajagi, koji je član Riblje čorbe bio do 1984. godine.
„Za razvod braka ponekad treba daleko manje vremena od šest godina, koliko smo mi bili zajedno“, izjavio je 1984. godine Bora Đorđević, nakon što su otkaz po kratkom postupku dobili Momčilo Bajagić i Rajko Kojić, dotadašnji gitaristi Riblje čorbe.
Po razlazu, Bajaga je odlučio da pokloni Čorbi jednu od najlepših balada jugoslovenske scene, koju je na kraju i sam snimio. Reč je o pesmi „Kad hodaš“.
Političko angažovanje
Đorđević 1992. postaje član Demokratske stranke Srbije, a pristalica ove partije ostaje do 2014. godine.
Početkom ovog veka, bio je član Gradskog odbora DSS-a u Beogradu. Nakon političkih promena u Srbiji, bio je neko vreme na poziciji savetnika ministra kulture u Vladi Srbije 2004, ali je već sledeće godine bio prinuđen da podnese ostavku, nakon što je novinare televizije B92 optužio i nazvao „izdajničkom stokom“.
Titulu četničkog vojvode Bora Đorđević je dobio 2012. godine.
Možda je baš političko angažovanje najkontroverzniji aspekt Borine ličnosti. Zbog njega mu je svojevremeno i davan epitet čoveka koji je uspeo da se upiše u legende, a zatim i da se ispiše.
Nakon što je napustio DSS 2014. godine, Đorđević se zakleo da nikada više neće biti član nijedne političke partije.
„Takođe, nijednu političku opciju neću ni podržavati nego ću u budućnosti sve svoje snage posvetiti rokenrolu, stvaranju novih pesama i uveseljavanju naroda“, poručio je tada vođa Riblje čorbe.
Ipak, pet godina kasnije, rok grupa je nastupila na mitingu Srpske napredne stranke „Budućnost Srbije“ ispred Narodne skupštine u Beogradu. Bora je poručio da je to bio nalog savesti.
„Odlučili smo da sviramo iz čisto patriotskih razloga. Vučić, Dačić i drugi, konkretno rade za Srbiju, a u zahtevima opozicije vidimo isključivo želju za vlašću“, rekao je Đorđević za „Večernje novosti“. On je naglasio da je muzičarima iz benda savest nalagala da „pevaju za Srbiju“.
Kako se rok muzika, od kad je sveta i veka, vezivala za bunt i protivljenje dominantnoj kulturi određenog perioda, veliki broj fanova Riblje Čorbe dolazi iz opozicionih ili apolitičnih krugova. Zato su tih dana ka Bori Đorđeviću stizale brojne kritike od razočaranih obožavatelja.
Buran privatni život
Bio je oženjen Draganom Đorđević, sa kojom je imao sina Borisa, a sa njima je živela i Tamara, Draganina kćerka iz prethodnog braka. Borisav i Dragana su se sporazumno razveli 5. februara 2007.
Po drugi put se oženio 18. novembra 2009. Aleksandru je upoznao tokom turneje po SAD. Nakon četiri godine je i ovaj brak okončan.
Njegova treća i poslednja supruga porušila je sva pravila koja je imao i promenila njegovu svakodnevicu, pričao je svojevremeno roker. On se zbog ljubavi sa 28 mlađom Slovenkom preselio u Ljubljanu, a venčali su se u maju 2016. na grčkom ostrvu Santorini.
„Bacio sam sidro u mirnoj Ljubljani i mnogo mi je lepo sa Dubravkom, ženom koju volim. Ima li veće sreće nego voleti i biti voljen. I što je najlepše, moja poslednja ljubav prihvatila je da se uda za mene. Ona će biti mlada, a ja staroženja, tako me s pravom nazvala. Venčali smo se 25. maja, na Dan mladosti, u Grčkoj na Santoriniju“, rekao je muzičar tada.
