„Skeniranje realnosti“ tema je ovogodišnjeg Bijenala tapiserije i prilika da se o aktuelnim temama ispriča nitima, u formi i oblicima kakvi nisu uobičajeni za ovu vrstu umetnosti
Bijenale tapiserije, čije je 26. izdanje u toku a nazvano je Skeniranje realnosti, priča o najnovijim dostignućima u ovoj vrsti umetnosti, i ujedno podseća na njenu istoriju.
Bijenale je, u Galeriji Doma Vojske u Beogradu okupilo veliki broj umetnika, koji kroz tapiseriju istražuju svoje viđenje današnjice. Organizator izložbe je Sekcija za tekstil i savremeno odevanje ULUPUDS–a.
Realnost
Predvodnik modernih umetničkih formi u oblasti tekstila i počasni gost ovogodišnjeg Bijenala je „Atelje 61“ iz Novog Sada. Stvaralaštvo umetnika okupljenih u „Ateljeu 61“ obuhvata gotovo šest decenija, i priča o kontinuitetu umetničkog izraza kroz generacije.
Na kontinuitet tapiserije kao vrste primenjene umetnosti na Bijenalu ukazuje raznovrsnost tehnika radova. Ima ih od tradicionalne klečane, do tapiserij od recikliranog materijala.
Realnost, tema ovogodišnjeg Bijenala, omogućila je umetnicima da kroz različite pristupe i tehnike progovore o aktuelnim pitanjima savremenog društva od ekologije do tehnologije.
O prolaznosti i dilemama
Centralno mesto zauzima instalacija Maje Gecić Predivna sirovina, koja je sastavljena od gomile stare odeće proizvođača sa prostora bivše Jugoslavije. Ovom apstraktnom i naizgled haotičnom strukturom, umetnica postavlja pitanja o konzumerizmu, ekologiji i otpadu. Kombinovanjem korišćenih komada garderobe, rad evocira osećaj prolaznosti i prolaznih vrednosti, navodeći posetioca na razmišljanje o posledicama modne industrije i našem odnosu prema prirodnim resursima.
Suptilno delo Marine Kostić Unutrašnje dileme, prikazuje crveno srce obavijeno crnim nitima povezano sa figuralnim elementima na zidu. Ova intimna skulptura simbolizuje unutrašnje borbe i emotivnu složenost koju pojedinac nosi u sebi. Srce, kao univerzalni simbol ljubavi i strasti, postaje metafora za emotivne terete, dok crne niti naglašavaju osećaj sputanosti i unutrašnjih ograničenja.
Nešto bliži tradicionalnim tekstilnim tehnikama je delo Ane Penegri Tehnika filcana vuna, izrađen od delikatne mreže sastavljene od vunenih elemenata. Ovaj rad, kroz formu koja podseća na topografski prikaz, mogao bi da simbolizuje prirodnu i društvenu međuzavisnost. Mekani filcani elementi spojeni u jedinstvenu strukturu evociraju složenost ekosistema i fragilnost prirode. Svetlost koja prolazi kroz mrežu i stvara senke dodatno naglašava dinamiku i prolaznost, pozivajući posmatrača da razmisli o našem mestu unutar prirodnog sveta i odgovornosti prema njemu.
Istorija
Kroz istoriju, tapiserija je bila i simbol moći i statusa, koristeći se u dvorcima i palatama širom Evrope, Azije i Bliskog Istoka. Prva umetnička tapiserija kako je poznajemo danas, razvila se u srednjovekovnim evropskim radionicama, gde su gradovi poput Pariza i Brisela postali poznati po izradi vrhunskih tapiserija.
Tokom renesanse, tapiserija je doživela procvat i, kroz promene umetničkih pokreta, našla je svoje mesto u modernizmu i avangardi 20. veka.
Počeci savremene tapiserije u Srbiji su u drugoj polovini prošlog veka, od kad se prošlo skroz sve njene oblasti, od usavršavanja veštine tkanja do umetničkog eksperimentisanja. Ovo poslednje, vezuje se za generacije fakultetski obrazovanih umetnika koji su se, razvijajući ovu formu, udaljavali od tradicije tražeći inspiraciju u modernom: od asenblaža, do skulpture i digitalnih tehnologija.
Danas je umetnici koriste kao medij za izražavanje savremenih ideja, društvenih i političkih tema, ekologije i identiteta. Moderna tapiserija se često poigrava tehnikama i materijalima, uvodeći reciklažne elemente i industrijske teksture u svoju formu.
Institucije poput Muzeja moderne umetnosti u Njujorku i Viktorija i Albert muzeja u Londonu sve češće uključuju tapiserije u svoje kolekcije i izložbe, dok kustosi velikih manifestacija širom sveta prepoznaju ovaj umetnički medij kao relevantan, snažan alat za komunikaciju u savremenom dobu.
Izložba Skeniranje realnosti otvorena je do 30. novembra.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U odgovoru kojim Uprava Srpskog narodnog pozorišta brani Aju Jung nema argumenata, kažu baletski igrači koji tvrde da ona nema kvalifikacije da bude na čelu Baleta
Željko Hubač, autor monodrame „Čučuk Stana“ Zaječarskog pozorišta koja je pozvana na Reviju Šabačkog pozorišta, smatra da ne treba podržati reviju koja se organizuje iz lukrativnih pobuda
Ovogodišnji Fest nije ni počeo, a rezultat festivala je već očigledan: film je skrajnut, Zafranovićevo remek-delo kao da nikog ne zanima, a podele su se produbile
Intervju: Saša Stojanović, pisac, organizator Festivala književnosti “Think Tank Town”
Osim ličnih opsesija, osim bola zbog onih kojih nema i ljubavi za one što dolaze posle nas, osim varljive istine i nedosegnute slobode, tu su još i večiti Eros i Tanatos, dve jedine teme koje nikada neće prestati da budu opsesije svakome ko živi, ili bar pokušava da živi, književnost
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
