Bibliotekarsko društvo Srbije je u sredu (30. oktobar) poslalo Zavodu za intelektualnu svojinu zahtev za nadzor nad radom Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava (OORP) kojem je Zavod dao legitimitet da se bavi autorskim pravima pisaca, izdavača i ostalih autora knjiga.
„Vreme“ je imalo uvid u devet strana teksta kojima je Bibliotekarsko društvo (BDS) obrazložilo svoj zahtev, i kojima upozorava na nezakonitosti u vezi sa osnivanjem i poslovanjem OORP.
Prvo da pojasnimo: svrha OORP je ostvarivanje kolektivnih autorskih prava čiji su vlasnici književnici, prevodioci, izdavači. Dozvolu da naplaćuje nadoknadu za autorska prava, OORP je dobila od Zavoda za intelektualnu svojinu.
Zakon o autorskim pravima donet je još pre 10 godina. Nedavno je na osnovu tog Zakona određeno da su od 1. januara 2025. biblioteke u obavezi da plaćaju OORP po 15 dinara za svaki izdati primerak knjige, kako bi OORP taj novac prosledio autorima knjiga.
Međutim, biblioteke nemaju novac da tu obavezu ispune. U mnogim evropskim zemljama tu nadoknadu autorima isplaćuje država, pa je BDS odlučilo da celu stvar preispita.
Rezultat je pomenuti zahtev za nadzor rada OOPR.
Prekršaji u odnosu na autorska prava
Bibliotekari tvrde da OOPR i raspodelu autorskih nadoknada vrši nezakonito.
Naime, planom raspodele koji su na skupštini OOPR u junu prošle godine predložili direktor Miloš Konstantinović i član Skupštine i advokat organizacije Dušan Mijatović, izjednačena su davanja za autore – uvedena je uravnilovka.
To znači da istovetnu naknadu dobija onaj autor čiju knjigu niko nije pozajmio iz biblioteke, kao i onaj koji ima na stotine pozajmica. To nije po zakonu.
Bibliotekari smatraju da se ovim nezakonitim postupkom „favorizuju autori koji nemaju čitalačku publiku na račun onih koji istu i te kako imaju i, da OORP ne pravi repertoar dela svih autora koji polažu pravo na tantijemu tako što širi spisak, već tako što okupi samo sebi bliske autore. Njima deli naknadu bez obzira na to koliko su knjige čitane, dok čitani autori ostaju bez pravične i srazmerne nadoknade.“
OORP je, tvrde bibliotekari, prekršio zakon i jer je odredio da se ukupna nadoknada od svih knjiga koje su tokom godine biblioteke izdale na korišćenje deli samo članovima svoje OOPR, a ne svim autorima čije su knjige biblioteke izdavale.
Prema odluci u koju je „Vreme“ takođe imalo uvid, donetoj na skupštini OOPR ovog juna, „troškovi OOPR iznose 40 odsto od ukupno naplaćenog prihoda“.
Prekršaji u odnosu na osnivanje OOPR
Bibliotekari upozoravaju Zavod za intelektualnu svojinu da je nejasno sedište OOPR-a „jer smo direktnim uvidom na adresi Milentija Popovića 23/9 videli da na interfonu samo stoji naziv Organizacija fotografskih autora“.
Pitaju i kako je OORP uopšte osnovan, kad „na početku svog rada 2019. godine nije imao stalno zaposlenog pravnika i ekonomistu, što je uslov dobijanja dozvole za rad“ i kad „u izveštaju za tu godinu samo navodi da imaju tri zaposlena na neodređeno vreme, a u rashodima ne navode troškove za zarade i doprinose, već samo za autorske honorare“.
Detaljno dokazuju da je, osim Zakona o autorskim pravima, prekršen čak i sam Statut OORP, da na primer, u sazivu Skupštine među 50 članova iz redova autora i 50 iz redova izdavača je i preminula Mirjana Stefanović, da se struktura prisutnih na sednicama ne podudara sa pomenutom razmerom, da ih je na jednoj sednici bilo 104 iako može samo 100 članova, i tako dalje.
Prekršaji u odnosu na biblioteke
Po članu 181 Zakona, OORP bi morao da ima svoj repertoar. To su knjige, odnosno nazivi dela i imena autora prijavljenih OOPR radi zaštite autorskih prava.
Međutim, po dokumentu Tarifa (tim dokumentom OORP određuje bibliotekama pravila u vezi njihove obaveze naplate onih 15 dinara) ispada da je repertoar OORP zapravo celokupan fond javnih biblioteka, odnosno, da to udruženje građana poseduje sve knjige koje se nalaze u javni bibliotekama Srbije. To dovodi u pitanje delatnost biblioteka.
„Povređeno je više članova Zakona, a ovde navodimo samo član 4. koji objašnjava šta su sredstva koja koriste biblioteke. To je, između ostalog, bibliotečko-informaciona građa, znači sredstva u javnoj svojini i koja biblioteka koristi u skladu sa zakonom“, piše u zahtevu Bibliotekara.
Komentar OOPR
Miloš Konstantinović, prevodilac i direktor OORP, odmah je odgovorio na upit „Vremena“ povodom zahteva Bibliotekara.
„OORP, Organizacija koja štiti kolektivna autorska prava autora i izdavača ,podleže redovnom nadzoru i kontroli revizorske kuće, pa nema ništa protiv i vanrednog nadzora“, piše na početku odgovora.
U ostatku odgovora navodi da BDS „smatra za nepravilnost da autori za svoj rad moraju biti pravedno plaćeni, kao što je to Zakonom regulisano i kod nas i u svim zemljama Evropske unije“.
Navodi da je „Bibliotekarsko društvo Srbije i samo učestvovalo u donošenju tog zakona 2016. godine, i Organizacija autora i izdavača je vodila sa BDS zvanične razgovore o primeni 2. februara 2023. godine, kada BDS nije imala nikakvih primedbi. Neznanje i nekompetencija ne boli BDS, ali Organizaciju autora i izdavača boli manjak solidarnosti BDS, čiji članovi izdaju na poslugu svojim korisnicima, građanima, dela tih istih autora. Bibliotekari primaju redovne plate, primaju ih i domari i noćni čuvari biblioteka, a autori imaju jedino vrlo skromne i neredovne prihode od svojih autorskih prava, prihode koje osporava BDS.“
Na kraju ga čudi zašto se BDS nije oglasilo „kada je Narodna biblioteka Srbije pet godina bila zatvorena“.
Odgovor BDS
Jelena Glišović, predsednica bibliotekarskog društva Srbije, kaže za „Vreme“ da je „2. februara održan inicijalni sastanak na kojem smo informisani da će se OORP baviti autorskim pravima, ali daljih konsultacija nije bilo, nismo pozivani niti smo imali priliku da damo sugestije ili na bilo koji način sudelujemo“.
Takođe, po ko zna koji put ponavlja da „BDS apsolutno smatra da autori treba da dobiju naknadu predviđenu Zakonom o autorskim i srodnim pravima, ali način predviđen Tarifom nije ni pravičan ni pravedan, a povrh svega preti da ugrozi rad svih javnih biblioteka u Srbiji na već objašnjeni način.“
I zato nastoje to da spreče.
