„Da li ko gde reče da (postoji) takav grad?… i ko je kadar da pisanjem kaže kakav je položaj, izgled i lepota (Beograda)“
Konstantin Filozof, Žitije despota Stefana Lazarevića
Knjige o Beogradu često su ili tanušni vodiči sa malo teksta ili velike i debele monografije. Prošle godine dobili smo čak tri drugačije knjige o Beogradu, od kojih je svaka priča za sebe. Sve tri su neka vrsta vodiča: prva nas vodi kroz postojeći grad, druga kroz grad uspomena jednog zaljubljenika, a treća kroz privredne krugove ali one u prošlosti, u vreme stvarnog uspona ovog grada. Dakle, počinjemo sa hipermodernim Vodičem kroz Beograd Ljubice Ćorović (izdavač Kreativni centar), iz koga potiču i citirane reči Konstantina Filozofa. Ovaj vodič spojio je u sebi oprečne vrline: opsegom to je prava džepna knjiga, a obilje činjenica u njoj podseća na kakvu zipovanu enciklopediju. I po opremi, ova knjiga je svojevrstan izdavački podvig. Ovakvo obilje ilustracija i fotografija do sada nije viđeno u džepnom formatu. Kreativni centar, taj izdavač ozbiljnih knjiga za decu, napravio je neobičan iskorak izdavanjem ove knjige. Ovo je i trebalo da bude knjiga za decu, ali je njen sadržaj prevazišao interesovanja tog uzrasta, mada su šarenilo i zanimljivost ostali. Došlo je do srećnog spoja hrabrog izdavača i velikog zaljubljenika u Beograd. Ljubica Ćorović, naime, već je napisala mmnogo toga o Beogradu, pre svega izuzetnu knjigu o odrazima Beograda u književnosti u vremenskom rasponu od pet vekova.
LJUBOPITLJIVI POSMATRAČ: To su samo neke vrline ove knjige, a ima ih još. Pre svega, perspektiva iz koje se grad posmatra je nova, bar za naše uslove. Ona je namenjena čitaču šetaču, i sve opisane znamenitosti i čudnovatosti ovog grada su ne samo opisane već i fotografisane iz ugla ljubopitljivog posmatrača koji peške, ili gradskim prevozom, otkriva Beli grad. Ovakvih knjiga je bilo u svetu, čak i u našem susedstvu. Pomenimo samo Andraša Tereka i njegove duhovite šetačke vodiče kroz Budimpeštu, koji skoro svake godine doživljavaju nova izdanja. Knjiga Ljubice Ćorović bolja je od Terekove, zapravo spada u najbolje knjige tog tipa koje se mogu videti. Imajte u vidu, dragi čitaoci, da je za razliku od svetskih metropola, literatura o Beogradu srazmerno skromna, te je ulazak u ligu ozbiljnih knjiga uspeh kako spisateljice tako i izdavača.
Knjiga se sastoji od uvodnog dela, koji daje sažete, ali tačne i zanimljive opšte podatke o Beogradu, njegovom položaju, imenu i istoriji sa odličnom hronologijom. Preostali deo knjige sastoji se od nekoliko šetnji gradskim centrom (prva je naravno, Kalemegdan), najpopularnijim izletištima i Zemunom. Za svaku šetnju predviđeno je oko tri sata, a grafički su odvojene posebnom bojom stranica. Nema, doslovce, zanimljivijeg portala i krova (o zgradama i spomenicima da i ne govorimo) da na njih nije bačen pogled iz ove šetačke, svakom ljubitelju grada najmilije perspektive. U knjigu namerno nisu uključeni opisi komercijalnih sadržaja gradskog života, kao što su kupovina, kafane i mesta za izlaženje. Ovakvih opisa ima, doduše, u većini sličnih knjiga o svetskim metropolama, ali su takvi sadržaji u Beogradu do te mere promenljivi i nestabilni da je oprez autora i izdavača u tom pogledu razumljiv i opravdan. Naravno, moguće je i kompromisno rešenje: da se ovakvi sadržaji objavljuju u nekoj vrsti dodatka, koji bi se menjao u ponovljenim izdanjima ove knjige, kojih će sigurno biti.
EGOCENTRIČAN ŽANR: Druga knjiga je samo na prvi pogled autobiografsko prisećanje Dimitrija Kneževa Beograd naše mladosti 1918–1941 (izdavač „Filip Višnjić“). U našoj kulturi memoari i prisećanja su čudnovato egocentričan žanr, jer većina memoarista slika vreme samo kao maglovitu pozadinu sopstvenog često predimenzioniranog života. Moj omiljeni lik je izvesni akademik D. M. koji je o svom udobnom (veliko-malo?) građanskom, činovničkom i ne baš neuzbudljivom životu posvetio knjigu deblju od Rata i mira, a koja, izgleda, nastavlja zloćudno da raste, u kojoj se ni vreme ni ljudi ne vide baš najbolje, ali se vidi piščeva veličina, genijalne prognoze i sudbinski uvidi.
Elem, Dimitrije Knežev je izuzetak po dve osobine: prva je njegova samozatajnost. Zato se i može reći da je ovo autobiografija na prvi pogled, jer je njen pisac neka vrsta nenametljivog vodiča kroz vreme. Druga važna osobina ove knjige je neverovatna preciznost kojom je Knežev rekonstruisao sve aspekte života međuratnog Beograda. Bilo je odličnih knjiga sećanja o Beogradu, obe Derokove knjige su sjajne, a zbirka različitih sećanja Beograd u sećanjima u dva toma, koju je svojevremeno izdala Srpska književna zadruga, nikad nije izgubila aktuelnost, ali je knjiga ovog pedantnog Vojvođanina ipak nešto drugačije. To je divovska panoramska slagalica Beograda na kojoj se vide detalji kakvi do sada nisu viđeni unutar korica jedne knjige. On je naravno iskoračio iz sopstvenog iskustva koristeći veliku literaturu , obnovivši čitav jedan u prošlost potonuli svet, poput kakvog junaka Sitničarnice Gorana Petrovića. Prethodna rečenica nije samo retoričko poređenje: Knežev je u jednom poglavlju, na primer, opisao skoro svaku kafanu u centru Beograda, sa sve gazdama, jelovnikom, cenama i mušterijama, sve idući u sećanju ulicama, uz komentare „nekoliko koraka dalje, s leve strane bila je kafana Zemaljski raj“ i tome slično. A tu su i boemi, njihovi životi, svirke kafanskih i uličnih pevača sa opisom najboljih pesama i izvođenja. Tih opisa je bivalo ranije, čak je boemija prenaglašeno (pomalo i neopravdano) prisutna u nekoj vrsti kolektivnog sećanja Beograda, ali Knežev ide dalje. Saznajemo o zemunskim javnim kućama, cirkusima, vračarama, skandalima i aferama, ali na drugoj strani i o operi, baletu, pozorišnom repertoaru, časopisima, bioskopima, školama, radnjama, građevinama… Skoro o svemu. Naravno, ni ova knjiga nije bez mane: nedostaju joj izvori ovih neverovatnih podataka, barem jedan spisak literature. Uostalom, to je primedba jednog profesionalnog čitača knjiga o Beogradu koju čitalac i ne mora da uzme u obzir.
PUTEVI BOGAĆENJA: Treća knjiga, Uspon Beograda (Istorijski arhiv Beograda i Biblioteka Grada Beograda), drugi je tom nastao na osnovu arhivske zbirke Milivoja Kostića, obogaćen bogatim komentarima i dopunama vrednih saradnika gradskog arhiva. Milivoje Kostić je, kao urednik jednog lista za poslovne ljude, pravio neku vrstu dosijea o svim uglednijim beogradskim privrednicima. Odakle su dolazili, kako su se bogatili, kako su propadali i slično. Sve to bi bilo skoro nemoguće saznati da nema ove njegove zbirke. Iako je u pitanju knjiga koja je više namenjena stručnjacima, priče o čudnim putevima bogaćenja i propadanja (šverc, inovacija, korišćenje političkog polažaja, brakovi) mogu biti zanimljive i širem krugu čitalaca.
Sve u svemu, možemo zadovoljno reći da znatno više znamo o Beogradu iz prošlog i proteklih vekova, zahvaljujući pojavi ove tri knjige. Ipak, Vodič kroz Beograd Ljubice Ćorović je nešto posebno. To je međaš knjiga. Od sada će se vodiči kroz Beograd, i ne samo oni, hronološki deliti u odnosu na ovu knjigu. One pre i one posle.
