Svet neće razumeti
(Geffen, 2002)
Skoro deset godina pošto je reformisao pop zvuk i trijumfujući nad naporima Beastie Boysa uveo eklektičnost na velika vrata, Beck polako, ali sigurno počinje da se oseća veteranom, prezasićen sopstvenim stilom.
Skoro deset godina pošto je reafirmisao ironiju u pop muzici trijumfujući (i) nad naporima Beastie Boysa, Beck letargično počinje da istražuje samu only-love-can-break-your-heart-ovsku suštinu pop pesme.
Skoro deset godina pošto se ispeo na (alt-) tron pop muzike himnom luzer-ske populacije, Beck iz pivom i jeftinim drogama tapaciranog hipika, kome je bluz bio samo hobi, postaje japi–silom prilika, situiran i priznat, kome zapitanost srednjih tridesetih postaje headline (svako)dnevnih novina.
Skoro deset godina od kada se pojavila progresivna struja muzičara (Tricky, Radiohead, Bjork), koja je zamutila bistre vode popa, Beck se opet, ali mnogo suptilnije, nalazi na čelu kolone koja pop pesmi vraća energiju i/ili emociju.
Sea Change je nelogičan i nepredviđen nastavak (Nick) drakeovski bojenih šansona koje su činile nostalgično uporište na albumu Mutations. Večito koketnog Becka nije dokačila popularizacija osamdesetih, sintisajzer i ritam mašina (on je tamo već bio), šljokice i šminka. Ruganje i ismejavanje, dobronamerni podsmeh kao kritika ili podsećanje, MTV makes me wanna smoke crack, nisu zanimljivi novom, romantičnom Becku. U trenutku kada svet počinje ponovo da se smeje (makar i kroz zube), kada gitara zamenjuje getoblaster, kada imidž gladi za životom izgleda kao novootkrivena snaga rokenrola, Beck se povlači u sebe, iza pohabane somotne jakne i izlizanih pantalona, sa albumom na kome poezija i pop krckaju partiture Čajkovskog, koliko i Tima Buckleya. Meditacija je odmerena. Beck želi, i zvuči, kao Springsteen nove generacije. Zamišljen, zapitan, unapred poražen, lep gubitnik.
Možda i ima više od deset godina ili tačno toliko od kada je Beck objavio svoj album One Foot In The Grave, svoj preeklektični folk album na kome su uzori bili očigledniji od inspiracije. Sea Change obrće stvari. Beck se ne folira. Beck je setan. Beck je na praznoj pozornici. Pesme su akustične, uz povremene usamljene zvuke klavira, violine ili harfe, ili mi se učinilo. Refreni se jedva malo, ali dovoljno uzdižu iznad strofa, ostaje se veran atmosferi, pre nego himničnosti. Nema hitova, sve su hitovi.
Šteta za Becka. Svet neće razumeti jer i dalje uživa u kreku. Više sada nego pre. Sea Change je moguće najbolji Beckov album, najkonzistentniji i najemotivniji svakako. Pitak kao koka-kola, ukusa kao vino. Nema podrigivanja, ali jača krv. Ako pored albuma Nine Nastasie (The Blackened Air) postoji samo jedan album koji će vas rastužiti ove godine, to je Sea Change. Oprostite mu to.
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
