Ako su vam uši i srca spremni za razne muzike i različite ljude, saznajte ponešto o etrurskoj Peruđi i lepoj Umbriji u sredini Čizme, upoznajte italijanski džez i obavestite se o Umbria Jazz Festivalu koji posećuje sve veći broj ljudi iz ovih krajeva, pa možda ni vama uskoro neće biti van domašaja
Veliki džez festivali širom sveta imaju razgranate „pipke“: prateća izdanja (muzička, video/DVD, štampane publikacije), obrazovne programe (letnje akademije, seminari, radionice, džez-klinike…), vansezonske (zimski/Božićni, npr. Umbria Jazz Winter u gradiću Orvijeto nedaleko od Peruđe) i sužene programske pakete, skrojene za putovanja, gostovanja i popularizaciju matičnog događaja.
Vodeći italijanski džez festival Umbria Jazz (kraće: UJ) svoj prvi „eksteritorijalni“ programski paket 2001. uputio je u SAD, postojbinu te vrste muzike, pa su u gužvi ljubitelja, novinara, menadžera, organizatora, promotera, predavača… reprezentaciju „žabarskih“ džezera slušali i Ornet Kolmen, Vinton Marsalis i Džon Luis. Sada je to gostovanje ustaljeno u legendarnim klubovima Birdland i Blue Note, i ne ograničava se samo na jedno pojavljivanje godišnje. Maja 2005. kengur je ušao u tradicionalni žuti logo UJ, a tokom deset dana u Melburnu u Australiji nastupali su muzičari iz obe zemlje, ali i svetske zvezde džeza kao Vejn Šorter i Džon Skofild! Partneri iz Melburna na ovaj način postavljaju svoju mladu manifestaciju na međunarodnu mapu džeza, a pokrajina Umbrija uz muziku promoviše sopstvenu kulturu, turizam, vina, kuhinju… Sve ovo prenosimo vam radi podsećanja da je prvi stvarni džez festival u Beogradu ranih sedamdesetih bio zasnovan i dugo uspešno opstajao oko sličnog gostujućeg paketa američkog Newport Jazz Festivala.
TREĆA ZEMLJA: Posle SAD i Australije, sticajem ovdašnjih okolnosti Srbija je 2005. postala treća zemlja u kojoj UJ gostuje i koncertno. Posle dugih dogovaranja, pomoću Ministarstva spoljnih poslova Italije, njihove Ambasade u SCG, regionalnih ustanova i fondacija Umbrie, Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i brojnih ovdašnjih partnera, stigao nam je program čudno naslovljen „Balkanic Windows – Multiethnic Music Against Racism“. Ipak, bila je to zgodna prilika ne samo za upoznavanje sa jednim od nama (vizno, novčano i geografski) najpristupačnijih među najvećim evropskim džez festivalima, nego i da čujemo četiri kvalitetna i zanimljiva sastava iz nedaleke države koju neupućeni vezuju za džez samo zbog magazina „Musica Jazz“, u nas popularno prodavanog radi jeftino priključenih CD-ova.
Ovdašnjim ljubiteljima su poznati džezeri iz Italije koji su nastupali kod nas, od Đanija Basoa do Paola Frezua. No posle neprikosnovene francuske, italijanska džez scena je verovatno sledeća najjača u Evropi, a prošlogodišnja premijerna četvorka izvođača svakako stoji u prvom timu jer gotovo svi učestvuju i u američkim/australijskim gostovanjima UJ. Tokom festivala UJ 2006. predstavljen je i promotivni CD pod naslovom/sloganom „Link The World“ na kome se nalaze vrlo dobri live snimci svih učesnika Balkanic Windows: Stefano Bollani Quintet, Doctor 3, Enrico Rava Quintet i Francesco Cafiso Quartet od Italijana, te ponešto nategnuti izbor naših, koliko radi „ispunjavanja koncepcije“ – Earth Wheel Sky Band, Nenad Vasilić/Vladimir Karparov i Boris Kovač & LaDaABa Orchest.
Nažalost, zadovoljstvo i reakcije publike nisu mogli pokriti drastične greške i propuste beogradskih organizatora, tipične za olak odnos prema donaciji i za amatersku „dobru volju“. Zamalo je posledica bila da se UJ ponovo pojavi samo u Novom Sadu gde je, moderno rečeno, ispoštovan, a svakako je italijanska strana s Fondacijom UJ na čelu spustila nivo razmene s državnog na pokrajinski. Dodatna opravdanost ovakvog postupka je u sličnostima Umbrije i Vojvodine, (poljo)privrednoj razmeni, poslovnim posetama pred veliki jesenji Sajam u Novom Sadu, regionalnom razvoju… Moćni skup organizacija i fondacija koje podržavaju UJ, uključujući ARCI i Univerzitet za strance u Peruđi (gde je puno eks-Jugoslovena), eto nije bio prepoznat od prestoničkih „struktura“ pa se ova zvanična veza UJ i Srbije (s)našla drugde.
GOSTI: Osim seminara i trupa koje nastupaju po ulicama (nadajmo se, bez daljih zabrana), ove subote u glavnom gradu Vojvodine, opet u Dunavskoj, muziciraće kvartet alt-saksofoniste Rozarija Đulijanija, još jednog u plejadi mlađih apeninskih džez zvezda, i kvartet Ajres Tango koji u Italiji predvodi saksofonista/kompozitor Havijer Điroto iz Argentine. Đulijanijevu četvorku pojačava gost trubač Flavio Boltro a domaćine svojim prvim koncertom predstavlja Panonia Projekt, takođe kvartet poznatih i traženih svirača.
U odnosu na prošlo izdanje Balkanic Windows, sada značajnu ulogu imaju i za džez tipični džem-sešni. U Novom Sadu u petak u klubu Jazz s lokalnom ritam-sekcijom počeće dvojica italijanskih saksofonista, Paolo Rekia (alt) i Maks Jonata (tenor), a produžiće se i naredne večeri u klubu Trema SNP. U nedelju se delegirani dvojac seli u beogradski klub Ptica gde su – s podnaslovom Support the music – potpuno otvoreno pozvani naročito mladi svirači da im se pridruže, i to je gotovo sve što su prestonički organizatori sad uspeli da dobiju od UJ. S konja na magarca, oni međutim svoje trodnevno izdanje Balkanic Windows reklamiraju kao pravi džez festival, koji u petak započinje već evropski dokazan romski sastav Kal, ove sezone tek gostujući u svojoj zemlji. Multikulturan i prožet džipsi-svingom, Kal je sad dostupan i široj publici, a naredne večeri zvezda programa je odličan francuski saksofonista Julien Loureau u čijem kvintetu je klavijaturista Bojan Zulfikarpašić.
Pre desetak godina u obrnutim ulogama, pod firmom u usponu Bojan Z. Quartet dolazili su u Beograd i oduševljavali iskusnu džez publiku, posebno Julienovim baratanjem našim folklornim temama i limenim zvukom. Posle karijere sa sopstvenim Groove Gang Loureau je nastavio razvoj ali i saradnju sa Zulfikarpašićem koji je svoju poziciju vodećeg mlađeg pijaniste s ove strane Atlantika 2005. krunisao i dobivši Hans Koller Prize/European Jazz Prize. Bojan je odrastao ovde a u Pariz otišao radi muzičkog usavršavanja; on je Juliena uveo u balkansku muziku, zastupljenu na njihovim albumima.
MAJSTORI RASTU: No pre gostiju iz Francuske predstaviće nam se i mlada domaća grupa Naked, čija su tri člana prošlog leta – donacijom italijanskih ustanova koje podržavaju UJ – bili u grupi muzičara/studenata iz SCG na Džez-klinici čuvenog univerziteta Berkli (Boston/SAD), koja se već dvadesetak godina održava u okviru UJ festivala. To zajedničko iskustvo urodilo je i nastankom grupe Naked.
Uprkos preklapanju glavnih, najprivlačnijih programa, novosadski i beogradski ogranci Balkanic Windows ipak su zadržali neke od temeljnih odrednica UJ iz Peruđe: puno svirke na otvorenom, puno besplatnih koncerata… U slučaju kiše događanje iz kalemegdanske Barutane seli se u foaje Sava centra.
Ako su vam uši i srca spremni za razne muzike i različite ljude, saznajte ponešto o etrurskoj Peruđi i lepoj Umbriji u sredini Čizme, upoznajte italijanski džez i obavestite se o Umbria Jazz Festivalu koji posećuje sve veći broj ljudi iz ovih krajeva, pa možda ni vama uskoro neće biti van domašaja.
Čukarički likovni salon koji organizuje Galerija 73 doveden je u pitanje zato što je cik-cak linija koja na crtežu Jovana Rakidžića predstavlja nadstrešnicu novosadske železničke stanice, protumačena kao ideološka poruka
Nema umetničke nagrade ali zato ima one za izuzetne zasluge, ne znaju ga ni u Srbiji ni u Pragu gde živi, njegov rad nema vrednosti relevantne u međunarodnom kontekstu – kaže stručna javnost o Predragu Đakoviću
Država nije iskoristila pravo preče kupovine, pa je Palata Albanija nedavno prodata privatniku. U skorije vreme, isto se desilo i Geneks kuli i Staroj šećerani
U peticiji kojom se traži ukidanje odluke da predstavnik Srbije na Bijenalu u Veneciji bude Predrag Đaković za koga ovdašnja javnost ne zna, piše da je Komisija zloupotrebila svoju nadležnost
Koji je to požar očekivala uprava Narodnog pozorišta kada je upozorila glumce da je foaje, u kome su zakazali štrajk upozorenja, deo protivpožarnog koridora
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
