Zar je Zagorka Dolovac još uvek živa?

Pitanje iz naslova, razumljivo u svakom pogledu, postavio je 45-godišnji građanin S.Ž. krajem maja na aerodromu „Nikola Tesla“ kada je, na svoje zaprepašćenje, ugledao živu vrhovnu republičku tužiteljku Zagorku Dolovac.

Prema presudi koju je netom objavio dnevni list „Danas“, građanin je u stanju uračunljivosti upitao vrhovnu javnu tužiteljku, kao najmerodavniju da oceni stanje svoje životnosti: „Zar ste Vi još uvek živi?“

Dalje, prema presudi Trećeg osnovnog suda u Beogradu, sledi da se „oštećena“ tužiteljka Dolovac „iz straha i ugrožena ovakvim ponašanjem okrivljenog udaljila sa lica mesta“.

Zagorka Dolovac, definitivno živa, pribegla je dakle svojoj proverenoj taktici da se udalji sa lica mesta kad god je neko treba.

Malo kameleon, malo oposum

Recimo, kad njena tužilaštva progone policajce umesto da progone narko-dilere i njihove zaštitnike iz službe. Ili kad se smenjuju tužiteljke koje imaju petlje da dignu glas. Ili kad se kradu i tenderi i izbori, a tužilaštvo ne vidi ništa sporno ni u čemu.

Mimikrija Zagorke Dolovac, njena sposobnost da se kao kameleon utopi u okolinu, poput miša sakrije u rupu ili kao oposum zaustavi disanje i pravi se mrtva, postala je tokom godina toliko legendarna da se odavno zbijaju mimovi i šale sa pitanjem da li je Zagorka Dolovac uopšte živa.

Građanin S.Ž. je, opravdano mučen tim pitanjem, upitao tužiteljku eksplicitno i uljudno, a zauzvrat – pošto se „oštećena“ udaljila sa lica mesta – dobio prijavu da joj je ni manje ni više nego – pretio smrću.

Proverio sam, javili su o tome mediji, i svi su pisali baš tako – „pretnja smrću“. Iz presude je sada jasno da osim tog benignog pitanja S.Ž. baš ništa drugo nije rekao „oštećenoj“.

S.Ž. je na svojoj koži osetio da Zagorka Dolovac, ako već ne radi posao glavne tužiteljke, ume da radi posao „oštećene“, a da država neće dozvoliti takve nesnosne „pretnje“.

Svaki građanin je sam

Kad je građanin S.Ž. shvatio da je vrag odneo šalu, prihvatio je sporazum o „priznanju krivice“ i zaglavio devet meseci kućnog zatvora i globu od pola miliona dinara.

Kao kada su, suočeni sa čeličnom pesnicom sistema i sami, tobožnju krivicu priznavali građani koji su se našli na protestu kod Skupštine grada krajem decembra pa zbog jedne kamenice ili čak i bez kamenice bili optuženi za „rušenje državnog poretka“.

Takvu šikanu su orkestrirali upravo tužioci Zagorke Dolovac. U tom perverznom okretanju stvarnosti naglavačke, sve može biti ako sistemu pogoduje, a građanin će, na kraju, ostati sam jer svi drugi imaju druge brige.

Jedan će čovek sada devet meseci biti zatočen u sopstvenom stanu jer je postavio opravdano pitanje i tako, kao građanin, kroz šalu izrazio opravdanu kritiku na račun jedne od ključnih sluškinja i izvršiteljki režima.

Zagorka Dolovac se, shvatili ste, udaljila sa lica mesta da se i dalje igra kameleona, miša i oposuma, šta joj je kad zgodno.