U Srbiji je prvi put i praktično pokazana štetnost zavisnosti od rijaliti programa. Prema pisanju tabloida (mislim da je prvi izvor bio „Informer“), 77-godišnja baka Sofija iz Srpskog Krstura je jedva ostala živa, jer joj se zapalio televizor i izgorela cela kuća. Nesrećna baba je danima neprekidno gledala „Parove“, a sreća u nesreći je da se požar desio dok je ona bila budna, pa je spasila živu glavu. Da priča bude još bizarnija, ovo je već drugi tv-aparat koji joj se zapalio, a pošto slabo čuje, komšije i porodica kažu da je danima neprekidno tutnjalo iz njene kuće.
Razumljivo je što usamljene starije osobe dane provode uz tv koji nadomešta ljudsko društvo i komšije. Ipak, u gledanju rijaliti programa, baš kao i u slučaju adikcije na tv-sapunice – postoji i jak socijalni element.
Kako reče ćerka baba Sofije, ceo komšiluk, ili sve babe na šoru danima razgovaraju samo o „Parovima“. Posebno je napeto bilo uoči tv-rijaliti venčanja između Aleksandre i Davida, koje se neprestano najavljivalo. Bizarno je i to što se na portalima i u tabloidima ovakve rijaliti pikanterije najavljuju rečima – „zapaliće vaše televizore!“
Ovi kur-vašari, kako seljaci kažu, izazivaju veliku pažnju, a Sofija se potpuno uklapa u profil opsesivne gledateljke rijaliti programa. Ženskog pola, sub-urbano okruženje, starija od 65 godina. Tužna staračka samoća tranzicione Srbije.
Socijalni element ove adikcije ne treba zapostaviti, jer ako celo selo komentariše zbivanja u rijalitiju, onda ste ne-gledanjem sebe osudili na izolaciju. Sećam se kako mi je jedna ozbiljna žena rekla da je morala da gleda Kasandru, jer bi inače u kancelariji bila potpuno izopštena. Makar da zna glavne tokove radnje.
Baba Sofija nikako ne može biti primer nekakve patologije – ona je pasivni konzument medijskih sadržaja, ili u figurativnom smislu gledalac bez kriterijuma. Program na koji se navukla je simulakrum porodičnih i društvenih odnosa, svesno doteran do tačke ključanja da bi privukao pažnju najširih slojeva publike. Nema velike razlike između emitovanja pornića i adikcije erotomana, sa ovom vrstom društvene i socijalne pornografije.
Tokom programa ste imali suspektna silovanja, potpuno rasturene porodične odnose, kriminalce, maloletničku trudnoću, pisma i uključenja iz zatvora, praznoverje – sa proricanjem, sumnjiva gostovanja kontraverznih likova koji osporavaju sistem obrazovanja, sugerišu samoorganizovanje građana, premošćavanje pravosudnog sistema itd. Nesrećna baba Sofija će sada morati u dom, sama je to shvatila, a njena porodica apeluje i moli da je ne puštaju pred televizor jer će zapaliti i starački dom.
Ukoliko mislite da ova trivijalna priča iz Srpskog Krstura nema širi značaj, razmislite o sledećoj.
Aleksandar Jablanović, važan funkcioner na Kosovu, bivši ministar, poslanik u Skupštini, bitan službenik u Vulinovom ministarstvu i član njegove partije, danas je nalik na rijaliti zvezdu jer je pred izbore na Kosovu pretio pištoljem aktivistima Srpske liste koji su lepili plakate. Ne, dragi moji, rijaliti nije gotov, čovek je bio u žiži javnosti posle ostavke, jer je njegovim službenim automobilom rođeni brat prevozio drogu, a policija ga skembala. Ovim povodom se oglasio ministar Vulin, veličajući moralne osobine Jablanovića, koji je teret srama tada poneo na nejaka pleća. Nije gotovo. Njihov otac je pod istragom kao predsednik srpske opštine na Kosovu koji je proneverio silne milione – mimo tendera i javnih nabavki. Sad se konačno pojavio taj pištolj i nekakva fantomska „Partija kosovskih Srba“, uz optužbe da je Jablanović u nekakvom dilu sa Haradinajem. Šta li bi tek babe iz Srpskog Krstura rekle na ovaj rijaliti! Bogami, nadmašili su „Parove“, jer osim kur-vašara ima elemenata trilera i krimi priče.
Tu je i odgovornost ministra i ostalih aktera koji su kadrirali po Kosovu.
Razumem da su ljudi kvarljiva roba, ali ovde se još davno moglo primetiti kako stvari sa Jablanovićima nisu baš u redu. Fascinira me ta briga za partijske drugove koju je pokazao ministar Vulin, ali bi ljudski bilo da se greška prizna.
Neće kuća izgoreti niti televizor eksplodirati. Ili bi to možda bilo toliko neočekivano da bi gledanost nadmašila „Parove“. Valjda je ipak lakše da gledaoce zaludimo rijaliti programima, novim venčanjima, golotinjom i mazanjem kakicom preko ekrana, tako da se niko neće sećati u kojoj stranci je bio tamo neki Jablanović. Rezultat je isti, iza politike i rijalitija ostaju – zgarišta.
