Da ste u leto 1998. godine imali 200.000 dolara, da li biste ih uložili u nekoliko šlepera cigareta bez akciznih markica ili u projekat dvojice postdiplomaca čiji je cilj drugačije klasifikovanje i pretraživanje informacija na internetu? OK, ako ste tada bili nepoverljivi, da li biste godinu dana kasnije ipak taj novac zarađen na cigaretama stavili na projekat pod imenom Google, za koji je čak i u junu 1999. godine znao relativno mali broj dobrih poznavalaca mreže (i biznisa)? Ili biste nastavili sa duvanom?
Endi Behtolšeim, jedan od osnivača San kompjutera, nije imao tu dilemu i odlučio se da prvu stotku (hiljada dolara) uloži u Larija Pejdža i Sergeja Brina (rođenog Moskovljanina) još pre nego što su završili obrazlaganje svoje ideje na terasi njegove kuće u julu 1998. Ukoliko u četvrtak 29. aprila vlasnici Gugla, danas najvećeg pretraživača interneta, odluče da svoju kompaniju iznesu na berzu, Endijev ulog porašće na tričavih 300 miliona dolara, odnosno na svaki uloženi dolar dobiće 1500 istih. Kudikamo slabije proći će Tajger Vuds, Šekil O’Nil, Arnold Švarceneger i neizbežni Henri Kisindžer, koji su (pored ostalih) u igru ušli godinu dana kasnije. Nagrada za dobar poslovni njuh mogla bi da bude bednih 800 dolara na jedan uloženi. I to za čitavih šest godina čekanja.
Cinizam na stranu, Gugl ne samo da je među najposećenijim adresama na internetu već je i jedan od najboljih finansijskih poslova u istoriji. Ako ste stvarno imali one pare s početka teksta i uložili ih u nešto drugo, nemojte se kajati. Niste imali nikakve šanse jer su najbogatiji i najpoznatiji dolazili tih dana da mole da momci sa univerziteta Stanford uzmu i njihov novac. Izvisio je, recimo, Majkl Ovic, tadašnji direktor Diznija i jedan od najuspešnijih Amerikanaca. Verovatno su ga „guglovali“ i utvrdili da su mu kola krenula nizbrdo.
Ukoliko izađu na berzu (što će u četvrtak, kada izađe ovaj broj, možda biti vest dana), Pejdž i Brin biće katapultirani na svetsku listu milijardera sa imecima od po pet milijardi dolara. Sigurno mislite da ne mogu da dočekaju. Ma, kakvi. Momci izjavljuju da je popunjavanje formulara za prodaju akcija „jedna smaračina“ i da bi se radije bavili svojim novim projektom, međuplanetarnim transportom.
Zapravo, analitičari interneta i biznisa procenjuju da će „otvaranjem“ Gugla ovaj servis izgubiti mnogo od svoje inovativnosti, zbog čega inače spada među najčešće spominjane sajtove u ovoj rubrici, na primer. Investitori će više biti zainteresovani da vide (i stave u džep) profit nego da budu vlasnici akcija najprestižnijeg internet servisa. Odluke više neće samostalno donositi mali hiperkreativni tim, već skupština akcionara u kojoj će sedeti mnogi koji radije igraju „siguricu“.
Kako god, Gugl je značajan i zbog toga što pokazuje da se na internetu ponovo mogu napraviti velike pare, ako je ideja prava i podržana od pametnih investitora (koji se nisu puno mešali u dosadašnji rad). Njegovim eventualnim sputavanjem od strane akcionara samo će se otvoriti prostor za nečije nove projekte koji (za ovdašnja shvatanja) startuju „ni iz čega“, odnosno iz nečije dobre ideje.
Da li je i u Srbiji moguće da vam se uloženih, recimo, 200.000 dinara u neki internet posao za šest godina pretvori u 300 miliona (dinara) a da se u to ne petlja hiperinflacija? Ma, naravno. Nedostaju nam samo ideje i sluh za njih. A para ima koliko hoćeš, samo – ode sve na cigarete.
