Ako bismo se u poslednjem izdanju Navigatora za 2001. osvrnuli na to šta se sa internetom događalo u toj godini, kod nas i u svetu, reklo bi se da je malo toga što bi se moglo nazvati istorijskim. Internet u svetu suočio se s posledicama svojih stranputica, odnosno prebrzog rasta u pogrešnom pravcu i naopakog investiranja, pa je 2001. obeležena masovnim otpuštanjima zaposlenih u ICT (Information and Communication Technologies) industriji. Pad berzanskih akcija internet firmi koji se dogodio uglavnom 2000. godine nije malo doprineo sadašnjoj recesiji, a da biste danas nekome u svetu prodali „biznis plan“ iz sfere elektronskog poslovanja morali biste imati retorički dar Martina Lutera Kinga (i poslovni rezime Vorena Bafeta).
Ključna reč za proteklu godinu bila je broadband tj. povećanje brzine prenosa informacija kroz mrežu. Opšti zaključak, barem onih koji veruju u svetlu budućnost interneta, jeste da mreža tehnički nije odgovorila na očekivanja i izazove te da je stoga treba unaprediti. Za nekoga ko u Jugoslaviji još uvek ima malne isključivo modemski pristup, i to daleko ispod cifre za brzinu prenosa upisane na modemu, besmisleno je govoriti o sedmomegabitnim bežičnim prenosima koji se najavljuju za narednu godinu u svetu.
Ono u čemu smo se mi i svet poklopili jeste strahovit porast zloupotreba mreže, odnosno upadanja u tuđe računare i širenje kompjuterskih virusa. Ova nuspojava informacione tehnologije narasta u toj meri da nije neverovatno da bismo u narednoj godini mogli doživeti „internet infarkt“, masovno zagušenje mreže prouzrokovano delovanjem nekog novog virusa. Naravno, poželimo da ovo bude samo jedno paničarsko proročanstvo.
Posustajanje berzanskih ulagača okrenulo je internet firme malo više tradicionalnim „zlatnim kokama“, odnosno državama i nevladinim organizacijama, koje listom u svojim budžetima za narednu godinu planiraju značajnu potrošnju na aktivnosti na mreži. I tu bismo da budemo u skladu sa svetom, te ne samo da postoje budžetski planovi srpske vlade u tom smislu (vidi www.srbija.sr.gov.yu/vesti pa Zakon o budžetu za 2002) i izdvajanje malko više od 21 milion dinara u tu svrhu već se ozbiljno i naširoko govori o razvoju elektronske administracije i čine određeni gestovi (pre nego koraci) u tom smeru.
No, i pored velikog broja potrošenih reči, iskazanih dobrih namera i spremnosti i najviših državnih funkcionera da pomognu razvoju interneta u Jugoslaviji, 2001. kod nas neće imati po čemu da se pamti. Naprosto, nije se dogodilo ništa značajno niti su ostvarene bilo kakve promene, tehničke ili organizacione. Optimisti bi rekli: pa eto posla za 2002. S tim što su to isto mislili i pre godinu dana.
Jedina progresivna stvar u protekloj godini bio je konstantan porast broja korisnika interneta u Jugoslaviji, tendencija koja će se nastaviti verovatno i zbog najavljenog ukidanja poreza na računare od prvog januara. Nadajmo se da to neće biti najbolja vest i kada za godinu dana budemo pravili novi rezime.
