Pre nekoliko nedelja u ovoj rubrici bilo je reči o Ludoj žabi, zvoncetu za mobilne telefone koje se probilo i na prvo mesto britanske (pop) top-liste. E, pa, žabi je uspelo da tamo opstane čak dve nedelje, što bi moglo da znači da uspeh nije bio skroz slučajan. Ali to nije razlog da joj se ponovo posvetimo u Navigatoru.
Nekoliko nedelja nakon naručivanja Lude žabe (i izluđivanja okoline tom muzičkom temom) mnogi korisnici telefona u Velikoj Britaniji primali su dodatne MMS poruke sa podjednako idiotskim melodijama. Naravno da su ih ignorisali. Međutim, na kraju meseca sačekalo ih je neizbežno iznenađenje, njihov račun bio je dodatno opterećen sa otprilike tri funte po svakoj primljenoj poruci (a neki su ih primili desetak). Ispostavilo se da su se kupovinom Lude žabe obavezali na prijem svih mogućih zvukova koje proizvođač nudi, naravno za dodatne pare, a da toga nisu bili svesni niti ih je ko na takvu mogućnost upozorio. Naknadne žalbe nisu urodile plodom, ali se sada pokrenula kampanja za obustavljanje zloupotrebe mobilnih usluga na taj način.
Zapravo, nije reč o naivnim korisnicima, već o potpunom odsustvu ideje da bi takvo nešto moglo da im se dogodi. Za korisnike mobilnih u Srbiji ovo može biti dobra škola budući da se najavljuju prodaje nekih mobilnih operatora, a što bi moglo rezultirati uvođenjem obilja novih servisa. Pre nego što do toga dođe ne bi bilo loše utvrditi pravila njihovog uvođenja i nuđenja.
Dodatan motiv za to je sve veće okretanje mobilnih operatora internetu, odnosno njihova ambicija da svoje korisnike „puste“ na internet i povežu sa korisnicima koji sede za računarom. Tako se T-mobile opredelio da svoje pretplatnike u Evropi na mrežu upućuje preko Gugla, ali tu pogodnost moći će da koriste samo vlasnici modernijih aparata. Vodafon je, opet, odlučio da svoje SMS servise iskombinuje sa Majkrosoftovim servisom za poruke (MSN Messenger). To bi sastavilo 155 miliona Vodafonovih pretplatnika sa 165 miliona MSN-ovih korisnika, a uvelo bi i novu kategoriju: plaćanje za instant poruke, ili barem za one koje se razmenjuju između telefona i kompjutera.
No, nemojte brinuti da će internet u dogledno vreme pretrpeti velike promene. Krajem prošle nedelje američko ministarstvo trgovine, čiji je jedan deo je nadležan za internet adrese (DNS), objavilo je da nema nameru da se tog svog uticaja odrekne, iako je takva mogućnost ranije najavljivana. Kontrolu trinaest rut servera, preko kojih se upravlja internet saobraćajem, trebalo je da preuzme ICANN (vidi icann.org), što bi vodilo „deamerikanizaciji“ interneta, a možda i stvaranju nekoliko paralelnih mreža. Kratka poruka SAD je da je internet suviše važan da bi bio prepušten nezavisnim međunarodnim organizacijama, taman ako iza njih stane i UN.
