Za Gorana Vesića je poklanjanje Generalštaba patriotski čin

Goran Vesić, ministar građevine u tehničkom mandatu, odlučio je da na početku jučerašnjeg radnog dana putem društvene mreže X otkrije šta je u stvari zgrada Generalštaba „dok se polemiše o budućoj sudbini tog arhitektonskog mastodonta na uglu Nemanjine i Kneza Miloša“.

Nešto kasnije će se otkriti da namera i cilj Gorana Vesića nije da uveća narodno znanje, već da otkrije da zgradu Generalštaba koja je kulturno dobro zapravo ne treba čuvati s obzirom da ju je podigao Tito koji je, zna se, bio protiv Srba, ne bi li narod zaključio da su ovi koji se sad protive poklanjanju Generalštaba Trampovom zetu isti takvi.

Vesić zato podseća da su se „upravo na tom mestu skoro čitav vek, pre nego što je Tito odlučio da baš tu podigne svoje ministarstvo odbrane, nalazile dve zgrade koje su srušene iako su imale veliku istorijsku i kulturnu vrednost i bile delo slavnih arhitekata. Reč je o zgradama Ministarstva vojnog i Vojne akademije koje su imale značajno mesto u istoriji Srbije.“

U priči o značaju Vojne akademije ističe da je zgrada teško oštećena u bombardovanju 6. aprila 1941. ali je „1942. godine tokom okupacije popravljena jer su Nemci u njoj, svesni njenog značaja za srpsku nacionalnu istoriju, cinično smestili svoje trupe.“

Brkanje baba i žaba

Po istom šablonu Vesić elaborira i o zgradi koja se nalazila preko puta, o nekadašnjem Ministarstvu vojnom, a posebno se zadržava na vojnom puču 27. marta 1941. koji je zbacio s vlasti tročlano kraljevsko namesništvo koje je dva dana ranije potpisalo pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu. Šestog aprila Hitlerova Nemačka je bombardovala Beograd i rat je počeo.

„Ono što su započeli nacisti, završile su nove vlasti“ posle Drugog svetskog rata, kaže Vesić – srušile su ono „što je podsećalo na srpsku istoriju i stari poredak“.

Tito je, kaže Vesić, sravnio sa zemljom taj „hram naše vojske i borbe za oslobođenje. Bila je to neka vrsta osvete Josipa Broza, jugoslovenskog lidera koji je u Velikom ratu bio deo austrougarske vojske, prema mestu gde su obrazovani srpski generali i vojvode koji su tu vojsku velike imperije porazili.“

Jer, zna se, Tito je mrzeo sve što je srpsko.

Taj i takav mrzitelj, tu, na tom mestu, 1949. počeo je zidanje „zgrade Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu koja se danas netačno i namerno naziva generalštab kako bi se sakrila njena prava namena.“

Vesić zatim kaže da će Savezni sekretarijat u maju 1999. tokom NATO agresije pogoditi pet avionskih bombi. „Tako je zgrada koja je nastala na ruševinama postala ruševina“.

Poruka njegovog zaključka je, dakle, da je NATO bombardovanje Beograda bilo OK.

„Danas, oni koji brane srušeno Titovo ministarstvo, stare i istorijske zgrade, značajne za srpsku istoriju ne pominju. Da li zato što ne znaju svoju istoriju ili zato što misle da srpska istorija počinje tek 1945. godine? Bog će ga znati“, zaključuje Vesić svoju jučerašnju objavu.

Vesić ni jednom jedinom rečju ne objašnjava zašto se sad vodi polemika o Generalštabu zbog koje je i seo da ljudima „otkrije istinu“.

Zaglupljivanje naroda

Goran Vesić očigledno misli da je narod čiji je ministar glup.

Da će ga fascinirati priča o Titu koja je prezentovana kao trač i da će se upecati na bačenu mržnju, pa će mu sve to odvući pažnju od pitanja o poklanjanju državne imovine i nepoželjnih argumenata iz polemike.

Šta u stvari Vesić hoće da kaže: da je poklanjanje Generalštaba Džaradu Kušneru, državljaninu zemlje koja je članica NATO-a, u stvari patriotski čin zato što će državu lišiti zdanja koje je podigao Tito da bi se osvetio Srbima.

A kako bi nazvao čin kojim se od države otuđuje njeno kulturno dobro? I kojim se krši zakon?