Dakle, pitanje nacionalnog domena Srbije konačno je rešeno, od 26. septembra Srbija se na internetu zove RS. Ovom odlukom Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) prešla je preko nekih svojih principa i prethodne sugestije da domen ipak bude na S; prihvatila je žalbu iz Srbije, odnosno skraćenicu koja se uglavnom tumači kao Republika Srbija. Šta god ko mislio, ovo je velika pobeda za Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine i Ministarstvo spoljnih poslova, to jest pokazatelj da je neko u svetu ne samo spreman da sasluša njihove argumente već i da nakon toga preinači prethodno donetu odluku. Eto nade da bi se slično moglo očekivati i u nekim drugim, za državu važnim pitanjima.
Verovatno su u ISO-u razumeli da je bolje Srbiji dodeliti domen koji će biti šire prihvaćen nego insistirati na skraćenici čije bi uvođenje mnogi ignorisali. Sada se nameće pitanje kada će se pojaviti prvi veb-sajtovi koji na kraju adrese nose RS?
Kolege iz nevladine organizacije Centar za razvoj interneta (www.netcentar.org) kažu za „Vreme“ da je to teško predvideti, ali da se takvim sajtovima ne treba nadati pre proleća 2007. Pre toga potrebno je da se kao pravno lice registruje RNIDS (Registar nacionalnog internet domena Srbije), organizacija koju čine dosadašnji administratori .yu domena, srpski internet provajderi, Ministarstvo nauke i predstavnici civilnog sektora koji se bave internetom. To telo, osnovano u julu ove godine, osmisliće način upotrebe .RS domena, a ideja je da se sa registracijom sajtova pod domenom .yu prekine do kraja 2006. YU domeni biće u opticaju još neko vreme, ISO dopušta da prelazni period traje 10 godina, ali se vreme verovatno računa od 2003. kada je Srbija i Crna Gora zvanično dobila domen CS (odlazi u istoriju, praktično neotpakovan). Svi pomenuti rokovi podložni su promenama, možda će stvari ići i nešto brže, ali realnije je da idu malo sporije. Naročito ako se uzme u obzir da se proces poklapa sa najavljenim izborima.
Naravno, svi koji imaju sajtove na YU morali bi da obrate pažnju na koji će se način ti sajtovi prevoditi na RS, kako ne bi ostali „kratkih rukava“. A koliko registracija domena može imati neprijatne posledice pokazuje primer iz Bora. Tamošnje opštinske vlasti (na vlasti su radikali), glasno su najavile projekat elektronske uprave u opštini i odštampali materijale reklamirajući adresu www.opstinabor.com. Propustili su, međutim, da sajt i registruju, što je otkrio i odmah iskoristio jedan lokalni korisnik interneta, tako da sada opštinske vlasti reklamiraju sajt koji im nikako ne ide u prilog.
Što se svetskog interneta tiče, najvažnija prošlonedeljna vest bila je da američka vlada namerava da organizaciji koja upravlja internetom (ICANN) dâ najširu autonomiju, ali ne odričući se svog prava na „zadnju reč“. Organizacija interneta formalno je pod upravom američkog Ministarstva za trgovinu, ali se poslednjih godina sve više prepušta nezavisnom ICANN-u sa idejom da u nekom trenutku vlada SAD izađe iz cele priče. Interesantno je da se toj ideji protive mnogi stručnjaci za internet koji stabilnost mreže pripisuju činjenici da njom upravlja vodeća svetska supersila, otvoreno sumnjajući da bi bilo koja nezavisna organizacija bila u stanju da na globalnom nivou sprovede neke drastične odluke, ukoliko bi se za tako nečim ukazala potreba.
