Vučićevo žaljenje na RTS-u: Kasno je za suze

Nekoliko dana od petka i mitinga „Srbija sanja i snove ostvaruje“ u Pančevu, Aleksandar Vučić se nije ukazivao na televizijama koje kontroliše. A onda se sinoć, u utorak 23. maja, pojavio na RTS-u, u Dnevniku, da nam priča o svom odlasku u Dubonu i Malo Orašje, skoro tri nedelje nakon masakra u tim šumadijskim selima.

Ova, za njegov ritam, neprirodna pauza, nije donela promenu.

„Svedok istine“ zauzeo je veći deo programa koji traje pola sata po programskoj shemi, programa u kome samo on može da se pojavi kao gost. Došao je da ispriča kako je obišao porodice nastradalih u masakru i podvuče da nije hteo od toga da pravi medijski događaj.

Pročitajte još Građani na ulici: Univerzalni čin protiv besramne grabežljivosti

Ako nije bilo potrebe za medijskim događajem na licu mesta, nije jasno što nam je prepričavao detalje tih susreta. Biće da je u njegovom timu procenjeno da ipak treba da ode „na mesta zločina“ da bi pokazao svoju „ljudsku stranu“ („I ja sam samo čovek“ politika) i da to izvede na diskretan način, a da ipak svi znaju da je to uradio.

Pored posete ovim porodicama i stratištima, obavestio nas je Vuči i da je bio u školi „Vladislav Ribnikar“, što je bila jedna od zamerki koja je dolazalia iz dela javnosti prethodnih nedelja.

Baš ništa novo

I zaista, može da se poveruje da u satima i danima neposredno posle tragedije Vučić nije znao šta da radi, pa je procenjeno da „ne ide u narod“, da se ne pojavljuje ispred škole gde se okupljao silan svet i odavao poštu nastradalima u „Ribnikaru“ i gde su ljudi ostavljali cveće, palili sveće, upisivali se u Knjigu žalosti.

Osetio se loše zbog toga što mu je zamerano da nije pokazao saosećanje (emapatija na srpskom) prema žrtvama i porodicama nastradalih i nazvao takav stav prema njemu „nečovečnim“ jer mu se zamera što nije bio, a da je bio rekli bi što je bio.

Pročitajte još Hijene i lešinari: Gledajte TV Pink svakog dana

Sve što je radio i govorio slalo je istu poruku: u najtežoj krizi za Srbiju, njen lider nije imao pojma kako da se ponaša i šta mu je činiti, pa se držao one stare „hajde da ja budem i dalje prva vest“, ma šta da se događa. I sinoć je bio u vestima zbog toga i iskoristio je vreme da ukaže na svoje političke protivnike, da sebe predstavi kao žrtvu, da dvadeset dana nakon dva masakra govori o tome da njega samo neko može da ubije, ali da on neće ništa da promeni u svojoj politici.

Ko je očekivao nešto drugo, razočarao se, a oni koji prate njegovu karijeru nisu videli ništa novo.

Miting predsednika Republike

Opet je govorio i da se povlači sa mesta stranke i da je sazvao miting u petak u Beogradu da bi ljudima predočio na trgu, a ne u institucijama, „plan za Srbiju“.

Ljudi koje uteruju u autobuse širom Srbije, poverenici SNS-a, sigurno živi nisu da čuju kakav je to plan čoveka koji im 11 godina govori da je to što radi nešto najbolje što je Srbija imala u istoriji.

Pročitajte još Dani žalosti: Kontrakomemoracija Aleksandra Šapića

On ne ume drugačije: sedi na čelu Srbije, a organizuje proteste protiv opozicije, što su zaista nezabeležene stvari u novijoj istoriji (osim kontramitinga Miloševića i SPS-a u kasnu jesen 1996. godine).

Umesto da okuplja, on prebrojava, umesto da umiruje, on mobiliše. Odgovor će mu stići već u subotu.

„Kasno je za vaše suze“ rekla je u utorak Marinika Tepić u Skupštini i to je verovatno najbolje formulisana poruka. Iz te poruke treba formulisati politiku koja će uprkos svemu pogurati Srbiju u boljem pravcu.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com