Za današnjeg gledaoca to bi mogao da bude prilično dosadan film. Kamera jedva da bi se pomerala, uglavnom bi snimala uzbudljivu jurnjavu cifara na kompjuterskom ekranu. Okej, možda bi se i neki voz zakucao u peron, avion bio na ivici pada i neki automobili se posložili na prometnoj raskrsnici, ali to bi bili sporedni kadrovi. Glavni junak ne bi podizao zadnjicu sa stolice i izgledao bi adekvatno. Više Vudi Alen nego Šon Koneri. Dobro došli na premijeru Džemsa Bonda u eri Interneta stvari (Internet of things).
Iako Holivud navodno razmišlja da Bond bude crnac ili gej, realnije je da neki od narednih bude kompjuterski giik (sa dugim i). Jer, uprkos svim opasnostima od automobila bombi i ludaka koji nasumice pucaju po ulici, najveća i najčešća opasnost današnjem čoveku preti sa interneta. A nosimo ga u džepu.
Današnja tehnologija hitro i hrabro ide ka povezivanju svih uređaja koje koristimo, a bezmalo je svaka naša aktivnost danas vezana za nekakvu tehnologiju. Najjeftinije veš-mašine danas imaju ekran preko kojeg birate program (znači unutra je nekakav čip) i samo je pitanje vremena kada će se bežično uvezati sa ostalim aparatima. U frižidere se već integrišu tableti i senzori, testiraju se automobili kojima ne treba vozač. Vozovi i avioni tu tehnologiju uveliko koriste i baš zbog toga se razvija bojazan.
Stručnjaci tvrde da smo postali toliko zavisni od tehnologije da je pitanje umemo li da živimo bez nje. Najgori primer je pad Er Fransovog erbasa u Atlantik 2009. godine. Erbas je visoko kompjuterizovan avion, piloti vole da kažu da su u njemu suvišni. Kada je pomenuti Er Fransov erbas zapao u krizu zbog zaleđenog senzora, za komandama je bio najmlađi pilot (starija dvojica su spokojno dremala). Previše se oslonio na tehnologiju jer pilotske instinkte nije razvio. Sve što je radio bilo je pogrešno i samo je ubrzalo tragediju. Koja se, tvrde danas, lako mogla izbeći da je iskusni kapetan bio budan.
Kada sve oko nas bude uvezano internetom, blagostanje će nam ozbiljno ugrožavati napadi na podatke. Budući kriminalci i teroristi nastojaće da preuzmu kontrolu nad našim kućnim uređajima, automobilima, semaforima i tako dalje (nuklearne bojeve glave biće van mreže, valjda). Najveća bitka vodiće se oko jednog kompromisa: kako napraviti sistem jednostavan za korišćenje, a dobro zaštićen od zlonamernih. Jedva nešto manji problem predstavljaće informacije o nama samima koje smo (indirektno) proizveli tokom života i koje se zauvek čuvaju po bekap serverima uprkos uveravanjima da su obrisane.
Zamislite svoj život uz saznanje da neko (policija, lopovi) može u svakom trenutku da pouključuje kamere, senzore i ostale kompjutere kojima ste se dobrovoljno okružili i nad vama ostvari potpunu kontrolu ili barem nadzor. A od toga ne možete ni da pobegnete jer vam je i pegla „spremna za internet“ ili, bolje rečeno, neće ni da radi kako treba dok se ne poveže sa mrežom.
Jedini spas vam je agent 007. Plus ili es, naravno.
