Rijaliti programi u Srbiji odavno imaju nekoliko propagandnih zadataka. Osim zabavljanja/anesteziranja, tu je i reklamiranje proizvoda u svim mogućim formama, a tu je i politička propaganda. U svim ovim aspektima, apsolutno se krše svi propisi, počev od minutaže marketinga i plasiranja proizvoda, preko političkih sadržaja i pornografije. U Zadruzi i Parovima jasno se demonstrira bahatost i medijska sila, kao izvedeni oblik političkog patronata.
Ovo „igranje na ivici zakona“ ili senzacionalizam besprizornog medijskog deteta naročito su vidljivi u programu televizije Hepi. Tu se redovno daje prostor antivakcinacijskim tribunima i nadrilekarima. Donedavno je famozni Miroljub „pod mač bato“ bio gotovo svakodnevni gost. U istom duhu, svakog dana od 14 sati na Hepiju narod može da gleda emisiju „Savetovalište“ gde su akteri i publika učesnici Parova. Dakle, imate kulise rijaliti programa, profilisanu publiku nižeg socijalnog i obrazovnog statusa i nekoliko sati nadrilekarskih seansi koje izvodi jedan od učesnika – Alen Azarić. Ovaj lik je od ranije poznat ne samo gledaocima, već i organima gonjenja. Veću popularnost je stekao kada je tokom gostovanja u jutarnjem programu na TV Pink toliko isprovocirao doktora Momu Jakovljevića da je čovek napustio emisiju. Tada se govorilo o alternativnim načinima lečenja tumora, kao i navodnom neznanju lekara zvanične medicine. Sva ova lupetanja nisu nova, nagledali smo ih se devedesetih, ali je indikativno da se ti opskurni likovi poput Zorana Ramovića i ostalih jurodivih vidovnjaka vraćaju u medijski prostor upravo preko Parova na Hepiju.
Za mene je bilo potpuno neverovatno da bilo koje regulatorno telo, uključujući policiju, ili lekarsku komoru, ministarstvo zdravlja, pa ako hoćete i SPC, dopuštaju da se na televiziji sa nacionalnom frekvencijom iz dana u dan, dakle sistematski, promoviše nadrilekarstvo. Ako se psovke mogu maskirati zvučnim signalom, ako se polemiše da li je seks bio dovoljno kasno zbog dečice, da li je golotinje bilo dovoljno ili previše, ovde dileme nema.
U „Savetovalištu“, što možete proveriti i na snimcima sa Jutjuba, Alen Azarić daje medicinske savete nesrećnim ljudima koji se očigledno leče na Hepiju. Lično sam video ozbiljne slučajeve gangrene na nogama za koje se preporučuju nekakvi melemi i čajevi; helikobakterija, po teoriji ovog nadrilekara, dovodi do suicida; zatim je rešavan slučaj nestale osobe, gde je nekoj nesrećnoj ženi kojoj je nestao sin savetovao nekakve gluposti – da ga pusti da miruje na nekom mestu gde je on sada?!! Đavo je odneo šalu kada je (a to nije prvi put) Azarić izveo isterivanje đavola iz jedne od starleta. Ova horor priča još uvek traje u dnevnom terminu, bez bilo kakve ograde ili rezerve, bilo od strane televizije ili nekog drugog organa. Može im se.
Istine radi, pomenuti Alen Azarić je u nekoliko navrata gostovao u Parovima, ali i u policiji koja je sprovodila istragu o njegovim nardilekarskim ili nadriapotekarskim aktivnostima. O epilogu ne znamo ništa.
Ovaj frontalni udar paranormalne Srbije možete pratiti tokom celog dana. Prvo nam Vendi Vukelić (estradna umetnica) uz jutarnju kaficu održi dnevnu propoved i čas veronauke. Divno je što se teološkim temama bavi na originalan i savremen način, trudeći se da Parovima i gledaocima slikovito pojasni važne teme iz hrišćanske nauke. Danas je konkretno tema bila spoznaja srcem ili glavom, pa je prigodna priča bila žitije Svetog Jovana Damaskina, na šta se nadovezala priča o Svetom Savi i Bogorodici Trojeručici, a sve to kao uvod u ljubavnu priču Bakija koji u Parovima vara ženu. Posle Vendi Alen isceljuje, nečiste sile napuštaju vilu Parova i Hepi ostaje čista kao devojačka posteljina. A kada padne noć, na televiziju, poput Bele Lugošija, dolazi Milomir Marić, pa il je „Goli život“ sa predstavnicima podzemlja, ili je „Ćirilica“ sa najvišim predstavnicima vlasti. Poslednji gost je bio Ivica Dačić, koji je iz prve ruke opisao svoju borbu za povlačenje priznanja Kosova. Ivica se bori kao tigar, pa se čak može reći da, poput iscelitelja, vraća belosvetskim moćnicima i njihovim albanskim marionetama milo za drago. Isteruje priznanja kao nečiste sile iz međunarodne politike.
Šalu na stranu, ni jednog trenutka nema dileme da je ova medijska praksa u sukobu sa zakonom, ali je indikativno kako se ona ignoriše. Upravo to ignorisanje je tačna mera političke zaštite koju neki mediji u Srbiji imaju. Marić je ponovo inteligentno shvatio, baš kao i Predsednik Vučić, da danas narodu treba ponuditi Palmin model, gde se mesečno sirotinji daju dve ili tri hiljade za preživljavanje. Tako izgledaju i redovi ljudi koji tokom Vučićevog obilaska Srbije satima stoje i čekaju ne bi li mu tutnuli koverat sa molbom da se zaposli dete ili pomogne lečenje nekog iz familije. Marić je otišao i korak dalje, pa umesto par iljada što daje Palma, ne daje pare uopšte, dovoljno je da pustite neki polusvet da zabavlja i isceljuje gledaoce, a vi zarađujete na reklamama. Može im se.
