Priličnu buru na srpskom internetu izazvala je prošlonedeljna najava akcije koju predvodi Telekom Srbija u saradnji sa Komtrejdom i lokalnim ogrankom Majkrosofta. Reč je o nameri da se Telekomovim pretplatnicima omogući kupovina računara (Komtrejdovog, sa Majkrosoftovim legalnim softverom) na rate, koje bi se plaćale kroz telefonski račun. Uz računar ide i internet priključak po povoljnoj ceni. Tamo gde postoje mogućnosti nudiće se ADSL, tamo gde nema boljeg, povezivaće se modemski, kao u prošlom veku. Mesečno bi pretplatnik plaćao minimalno 27 evra za osnovnu konfiguraciju, pa puta 18 rata, plus mesečni račun za internet (od 500 do 2900 dinara).
Korisnici interneta u Srbiji podelili su se po pitanju ove akcije. Jedni smatraju da je reč o dobroj ideji koja će računare i internet približiti i onima koji za to do sada nisu imali mogućnosti. Redovno plaćanje telefonskog računa trebalo bi da je dovoljna garancija za ovaj kredit, čak i ako nemate stalan posao i kreditnu sposobnost (u suprotnom akcija sama sebe sabotira).
Drugi, mora se reći i veći deo srpskih netizena, o ovoj akciji misle sve najgore, počev od ubeđenja da Telekom samo širi i zloupotrebljava svoj monopol do toga da je izbor partnera krajnje sumnjiv. Naravno, mnogo gorkih reči upućeno je Telekomu zbog trenutne slabe ponude ADSL-a, uz strepnju da će ova akcija dotući male internet provajdere.
Neke stvari pokušali smo da razjasnimo sa Telekomovom Direkcijom za usluge, koja ovu akciju vodi, i tamo nam je rečeno da su se za ove partnere opredelili jer je reč o najjačim kompanijama u svojim oblastima, što je po Telekomu garancija uspeha akcije. Što se raširenosti ADSL priključaka tiče, Telekom namerava da njihov broj u 2007. sa sadašnjih 26.000 poveća na 250.000 (udesetostruči, dakle), uz veru da će im u tome pomoći i mali provajderi. To bi bio odgovor i na onaj deo pitanja o gaženju malih.
Lično, spadam u „delimično neumreženu“ Srbiju. Do mene ADSL nije stigao (nema mogućnosti, još uvek), iako bih od mesta gde stanujem do Direkcije za usluge mogao da hodam na rukama, a u toj disciplini sam dosta nevešt. To me ostavlja na milost i nemilost malim provajderima, u mom slučaju kablovskom internetu. E, tu se ja razilazim sa većinom onih koji kritikuju Telekom i strahuju od njegove buduće pozicije na tržištu.
Umesto da kukaju, mali provajderi mogli bi da porade na sopstvenim uslugama, tehničkoj podršci, sopstvenim sajtovima i uopšte svim mogućim servisima koji bi korisnika učinili „zavisnim“ od njih. Telekom, kao velika i inertna kuća, tu ne bi mogao da im parira, baš kao što se čovek ne upućuje u hipermarket za svaku kupovinu, već bira najboljeg lokalnog bakalina.
Najbolje iz cele ove akcije svakako je opredeljenje Telekoma da razvija brzi internet, što korisnike može samo da raduje. Jer, budući da je faktički još uvek monopolista, Telekom bi mogao da se zadovolji skupom naplatom već postojećih usluga. Mana akcije, po meni barem, jeste što se za kompjuter mora platiti učešće od 20 odsto, što će odbiti neke od potencijalno zainteresovanih.
Što se ostalih obećanja tiče, moraćemo da sačekamo da vidimo šta će se od toga i kada ostvariti, ali to i nije neki problem. Onaj ko u Srbiji koristi internet naučio se do sada da bude vrlo strpljiv.
