Postoji jedno pravilo kada je internet marketing bilo koje vrste u pitanju. Nikada ne koristi uobičajena sredstva iz realnog sveta, jer ona na internetu ili ne važe ili imaju neočekivan efekat.
Ovu lekciju slabo znaju svi koji su se proteklog vikenda uspalili zbog stavljanja i skidanja posprdnog videa na kome se vidi prvi potpredsednik vlade kako pomaže u akciji spasavanja zavejanih kod Feketića. Jedni su nastojali da video uklone sa interneta, što je nemoguće, drugi su se pozivali na slobodu izražavanja, što na internetu ne postoji. Tamo, naime, vlada anarhija i kada se poslužite njenim sredstvima, onda morate biti spremni i na posledice.
Pomenuti video bio je internet u svom najboljem izdanju. Duhovit, politički i ljudski krajnje nekorektan, crnohumoran. Tačno onakav kakav ne biste pustili javno pod svojim imenom, iako ste ponosni autorstvom. To je ono što se gleda krišom, tera vas da se navijete u ekran i kikoćete, delite ga proverenim prijateljima koji vas neće odrukati. Sve preko toga je običan, jeftin politički marketing. Tvitovi, lajkovi, stavljanje na sopstveni Fejsbuk (iz bilo kog razloga), insistiranje na pravima i pravdi koja je, u osnovi, obična krađa. Obrni-okreni.
Buniti se zbog skidanja takvog videa je kao da protestujete što neko sa svoje kuće briše duhovit grafit, koji pritom nekog vređa. A znamo da su najpopularniji oni grafiti koji su najbrže obrisani. Ove druge i ne primećujemo.
Video „neznanog junaka“ zapravo je snimak sa Jutjub kanala RTS-a, kuće u kojoj radim. Očajni jer im se snimci besramno dele po internetu, bez pitanja i u svakakvom kontekstu, na RTS-u su angažovali firmu koja obezbeđuje da se svaki prepoznati materijal, a da nije na zvaničnom Jutjub kanalu RTS-a, automatski skida. Za sada samo sa Jutjuba. U ovom slučaju video je nosio i žig, nije bio izmenjen ni za frejm, jer bi tako izgubio na „autentičnosti“, pa ga je to učinilo lakšim za prepoznavanje. Da je (malo veštije) premontiran ili skinut sa TV-a, verovatno bi izmakao robotu kao i hiljade drugih videa sa RTS-a koji se po Jutjubu i drugde kočopere. Pa i preprodaju.
Internet tim SNS-a uspeo je u ovoj krizi da zgazi na svaku minu, što se takođe može smatrati nekim uspehom. Najpre su se dičili „uklanjanjem“ videa, a potom su uradili podjednako pogrešnu stvar samo da bi (kao) dokazali sopstvenu širokogrudost. Na Fejsbuk profil Aleksandra Vučića stavili su sporni sadržaj, sporan zbog kršenja autorskih prava. To je, konačno, ujedinilo obe strane u anarhiji. Oni se, naime, slažu da na internetu jači ima da tlači, sve dok je njihova strana jača. Njihov cilj opravdava sva sredstva i ukida svačija prava ako im se prepreče na pobedničkom putu. Čovek koji se mrznuo dok je snimao nema se šta pitati, je l da, to mu je posao, on za to prima platu. I to od naših para. To ga potpuno obespravljuje (na obe strane) i to je svet kojem težimo.
Postoji jedno pravilo iz realnog sveta koje važi i na internetu. Ništa gore nego kad dođeš pod zub duhovitih ljudi. Postoji samo jedan način da se odbraniš. Da odgovoriš još duhovitije. Pa ko koga nadgornja.
Bojim se da mi više volimo da se pobijemo. I na internetu.
