Prema prvim izveštajima iz naših vodotoka izvučeno je 186 krstova, iako još nisu obrađeni podaci iz Obedske bare i kanala Dunav-Tisa-Dunav može se reći da su izroni više nego uspeli (DTD osveštan je u poslednji minut, eto, socijalistički gigant priveden je svrsi makar i sa par decenija zakašnjenja).
Poseban šmek krstoronjenju davalo je mnoštvo učenika bogoslovije i studenata teološkog fakulteta koji su ove zime možda prvi put masovnije prešli sa reči na dela: „Mi se bavimo pre svega verom, prošle godine, na primer, sprečili smo anglikance da svoj Badnji dan slave u našoj bogomolji, ali naše nije samo da motrimo na tuđine i inoverce, ako za veru pravoslavnu treba i da se ozebe – tu smo! Dokle će krst da izranjaju pitomci Vojne akademije, pripadnici milicije i vaterpolisti! Ove sezone mi mladi bogoslovi probili smo led, ali to što smo uveli jedan sportski dan ne znači da i dalje nećemo motriti na naopačke đake koji su u srcu Srbije organizovali gej-paradu“, kaže za „Lisicu i Ždrala“ mladić koji bi da ostane anoniman da ga neka nova vlast ne bi cimala zato što je anglikancima zapržio čorbu prošle godine.
Nije, dakle, dalek dan kad će i neki sveštenik predavši mantiju i epitrahilj crkvenjaku skočiti da se sa vernicima ogleda u kraulu; ovako kako je dosad bilo, da crkvenodostojnici uparađeni blagosiljaju one koji skaču u ledenu vodu, deluju neću reći odnarođeno, ali zar ne podsećaju na političare koji sa tribina aplaudiraju učesnicima sleta povodom Titovog rođendana.
&
Milan St. Protić, bivši ambasador bivše Jugoslavije u Americi, potom šef Čankovog predstavništva u Beogradu pa desna ruka na izborima takođe postradaloga Batića, otvorio je školu za ekavski, zasad je reč o elitnoj privatnoj školi, njen rodonačelnik i vlasnik ubeđen je da će se za njegovim primerom povesti i Ministarstvo prosvete, da će ekavica povratiti mesto koje joj u srpskoj istorji od iskona vaistinu pripada: „Kao i sve velike ideje, tako je i ova moja došla kad sam se najmanje nadao. Naime, svaki put bih poludeo kad bih u mom Beogradu čuo nekoga da govori jekavski, ijekavaski, pa čak i ikavski! Hoćeš da živiš u Beogradu, hoćeš da radiš u Beogradu, ima, bre, da govoriš onako kako čuješ da mi rođeni Beograđani govorimo! Taman da si samo doneo nešto na Kalenić da prodaš, dok si na teritoriji grada ima da se držiš ekavice, a kad se vratiš u svoje Katiće, ti govori opet šjekira, molim vas, Zdravko Čolić živi ovde trideset godina, niko ga nije obavezao da nauči ekavicu, i umesto da neke bosanske pesme prepeva ekavski on od mrtvog Branka uzima pesmu i domeće i i j gde stigne, ako moramo da trpimo milijarde direktora iz Crne Gore, ne moramo još da slušamo njihov prađedovski jezik, čujete kako to grozno zvuči, đed, međed, đećemo, da sam ja ostao gradonačelnik ovde se ne bi uporno i provokativno govorilo Prijepolje! Beljina, Prepolje, Reka Crnovića, sve drugo je koešta, da dobro ste čuli, kao Ploešti!“
U pravu je Njegova Ekselencija! Hoćeš da se nastaniš u Beogradu, može, ali ima da govoriš kako treba! Hoćeš neku glupu stipendiju u Americi, zovu te na godinu dana, učiš engleski kao mahnit, polažeš Tofl test, šta ti ja znam, a u Beograd dolaziš sa nekim bapskim seljačkim dijalektom i očekuješ da nama rođenim Beograđanima to bude simpatično, nema šanse! Ali baš zato da niko ne bi bio diskriminisan, zato Ekselencija i osniva školu, koja prerašće u licej (lice? lake, bloke, hoke): planiraš da budeš par godina u Beogradu, a dolaziš iz šavničko-ulcinjskog distrikta? Obavezna osnovna škola u trajanju od četiri semestra, plus testovi na kraju svake kalendarske godine! Dolaziš iz Banata? Dobrodošao si, ali ako pohađaš i sa odlikom završiš večernju ekavsku školu „Doktor Milan St. Protić“, učićeš da se kaže „video“ a ne „vidio“, pa ako ti se školski program bude svideo, a ne svidio, ostani! Kad popraviš te krupnije greške, prelazimo na naglaske i na dužine, omakne li ti se na diplomskom „šef“ sa odvratnim dugačkim „e“, pao si, možeš slobodno na Dunav-stanicu, odakle si i došao. Ne. To bi već bio progon na lingvističkoj osnovi. Postojao bi popravni, pa ponavljanje, napokon, onaj ko za tri ili četiri godine ne bi položio Ekavski I, mogao bi da ostane u gradu, ali bi na javnim mestima morao da bude quiet, jer se nikad ne zna odakle bi mogla da iskrsne gorostasna figura doktora Protića.
Ako neko ne može da savlada beogradsku ekavicu a ne može da začepi, nego kraj svega ima logoreju, neka na desni rukav priveže žutu traku kako bi Doktor mogao blagovremeno da uključi vokmen i tako se sačuva od blasfemije!
Udruženje starosedelaca pod upravljenjijem Starovlajka Hadži-Popovića dalo bi nastavnički kadar za prvih nekoliko generacija, Crna Ovca je tokom nesrećne izborne kampanje takođe zapomagala što došljaštvo uzima maha u Srbiji, vansrbi pouzimaše najbolja radna mesta, najlepše Srpkinje, on bi mogao da stipendira talentovane ekaviste koji bi docnije osnovali katedru na Filološkom, a možda i zaseban fakultet. O tom potom, važno je da budemo pristojni, još nije prošlo četrdeset dana od 28. decembra: Protić i Batić posvetili su svoje najbolje godine otcepljenju od Crne Gore, ispalo je da nikoga nije briga, ali ako ih nismo poslali u Skupštinu Srbije, možemo barem da poradimo na postizbornoj tišini, toliko im dugujemo.
Pssst.
&
Kako se sve menja! Kad smo mi hteli da postanemo autokefalni, to je bilo nešto pohvalno, tako smo i učili, borba za autokefalnost naše crkve bila je za podičiti se, danas kad to hoće Makedonci i Crnogorci, nije mi baš pravo. Mi smo se osamostaljivali od tuđina, a ovi bi da se odvoje od nas, pa nismo vam mi tamnica naroda, braćo! Uzaptiti vladiku na mesec dana nee mnogo bogougodno, u apsu ga držite zato da ne pobegne u inostranstvo jer bi tamo nastavio sa tim njegovim raspirivanjem, hm, možda smo i mi nekoga bacili u okove, pa se to zaboravilo ili zataškalo, mada ne verujem, ali čak i da jesmo, to je u ono doba bilo kao dobar dan, i sigurno nismo uhapsili nekog Makedonca, evo, nenagovoren od bilo koga podržavam autokefalnost makedonske crkve, ali pod uslovom da vladika ide kući.
Čim prije.
