Ima loših vesti i nekih koje bi se potencijalno mogle smatrati dobrim. Loše su vezane za izveštaj o napadima na London 7. jula prošle godine. Suprotno opštem ubeđenju, pa čak i prvobitnim uveravanjima policije, iza ovih napada ne stoji Al kaida. Sada se pokazalo da su četiri britanska bombaša samoubice delovala potpuno autonomno i da su se upoznali i celu akciju isplanirali na internetu. Upravo zahvaljujući tome ostali su potpuno neprimećeni. Internet im je omogućio krajnje jeftinu logistiku, praktično su sve uradili pomoću štapa i kanapa, a sami su bili nenametljivi, gotovo neprimetni britanski građani. Na internetu su se i upoznali deleći zajedničku zabinutost za odnos Zapada prema islamu.
Ova saznanja svakako će doprineti tvrđim stavovima zvaničnika po pitanju kontrole interneta. Evropska unija već je donela propise o čuvanju podataka o kompletnom internet saobraćaju, a američka vlada pobeđuje u borbi sa internet pretraživačima oko kontrole onoga što korisnici pretražuju.
I pored toga, internet ostaje jedno nepregledno elektronsko prostranstvo te se može očekivati da bezbednosne službe pribegnu metodama koje se koriste od kada je sveta i veka, namamljivanju prestupnika. Kao što se, uostalom, radi sa pedofilima, o čemu se u javnosti nešto više čuje tek kada se u mrežu upeca kakva krupnija riba. Nešto poput prošlonedeljnog hapšenja visokog službenika Službe bezbednosti SAD, koji se dugo i vatreno dopisivao sa policijskim agentom ubeđen da „četuje“ sa devojčicom od 14 godina. Interesantno je da u ovoj komunikaciji on uopšte nije skrivao svoj identitet, odnosno funkciju, računajući valjda da će tako brže steći poverenje druge strane.
Loše je, dakle, što internet otvara neslućene mogućnosti za širenje svakojakog zla, i malu nadu da će nešto od toga tu i tamo biti sprečeno.
Potencijalno dobra vest od prošle nedelje je to što je 7. aprila konačno „puštena“ trka za registraciju .eu domena, odnosno domena najvišeg nivoa za Evropsku uniju. Ovaj domen mogao bi za Evropu da znači ono što je .com za celi svet, ali ta teorija tek treba da se dokaže u praksi.
Svejedno, milioni korisnika i spekulanata navalilo je tog petka da se prvi „zapljunu“ blokirajući servere Eurida (www.eurid.eu). Na tom sajtu moguće je najpre proveriti da li je domen koji vas zanima već zauzet, a ako nije možete podneti prijavu da ga baš vi zauzmete. Zakup imena košta 15 evra godišnje, što je sitnica ako registrujete jedan domen, mada su mnogi poleteli da ih registruju na stotine u nadi da će im se to kasnije isplatiti.
Interesantno je da Srbija i Crna Gora, kao i ostale zemlje koje nisu kandidati za članstvo u EU-u, nemaju rezervisane domene, tako da je domen serbia.eu neko već krenuo da registruje. Po onome što piše na Euridovom sajtu, zvanična Srbija ima fore do 19. aprila da reaguje kod registracionog tela i zatraži domen za sebe, pozivajući se na već nešto. Što se tiče domena srbija.eu, njega je već zauzela osoba koja se zove Nana Bakota i iz Hrvatske je (sa firmom registrovanom u V. Britaniji). Neko iz Nemačke registrovao je i jugoslavija.eu, za scg.eu bori se pet firmi, otišli su i „crnagora“ i „montenegro“, ali su slobodni mnogi generički pojmovi i imena na srpskom (da ne otkrivam), pa požurite.
