Komentar
O slučaju RTV: A sad znate šta je odgovornost
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Kako mediji vide ženu, njene potrebe i interesovanja, njen sistem vrednosti i položaj u društvu
Osmomartovski praznik dobar je povod za pregled emisija koje se u Srbiji bave „ženskim temama“. Umesto karanfila ili šminke, televizije damama nude programe kojima žele da pridobiju ovaj važan deo gledališta. Znamo da su u Srbiji žene brojnije kao voditeljke i novinarke, ali pitam se kako mediji vide ženu, njene potrebe i interesovanja, njen sistem vrednosti i položaj u društvu.
Na RTS-u je taj „ženski glas“ moguće predstaviti kroz tri karakteristična primera. Prvi je „Upitnik“ Olivere Jovićević gde urednica i voditeljka ima zadatak da od političara dobije odgovore na važna pitanja koristeći „meku silu“. Umesto muško-muškog konflikta u političkim intervjuima, ovde se pretpostavlja da će sagovornici iz kurtoazije biti korektniji prema dami.
Nešto drugačija situacija je kod Olivere Kovačević u emisiji „Da možda ne“, gde se autorka bavi širim spektrom društvenih tema, ali je izvesna doza konflikta važan deo dinamike emisije. Dakle, sučeljavanje stavova je poželjno, ali je time rizik veći, jer se onda meri novinarska neutralnost. Žena koja podiže glas i sklona je raspravljanju sigurno će biti manje popularna u patrijarhalnom društvu.
Treći primer je Rada Đurić, koja možda najdoslednije obrađuje društvene teme iz ženskog ugla, dodajući vikend ponudi „ženski element“ posle dugogodišnje dominacije „Žikine šarenice“. Rada pokazuje da žene nisu samo ukras prirode, nego stub kuće, porodice i društva. To je teška uloga u kojoj žena mora da žonglira, baš kao i Rada sa gomilom gostiju i tema u studiju. Multipraktik.
Na Televiziji Pink je situacija mnogo jednostavnija. Žena je tu da bude lepa, zabavna, raspevana i seksi. Lea Kiš, Sanja Marinković i njihove gošće, večito zabavljene ćeretanjem o muško-ženskim odnosima, lepoti i narednim projektima. Ukoliko nisu glamurozne, onda su svedene na ulogu žrtve – kao u emisiji DNK, gde se iz epizode u epizodu neprekidno dokazuje očinstvo. Žena mora da dokaže ko je otac njene dece i prekine često višegodišnji pakao u kojem žive. Ako izuzmemo jutarnji program sa Jovanom i Srđanom, ova televizija neverovatno dosledno ženu svodi na njen seksipil, što bi se moglo nazvati dominantnom slikom u komercijalnim medijima.
Proleće je otvorilo neočekivano veliki prostor za „ženske teme“ na Televiziji Prva. Dobili smo dve emisije u popodnevnom terminu („150 minuta“ i „Praktična žena“), a raspon tema varira od kreativnosti domaćica do svojevrsnog dnevnog magazina. Nataša Pavlović u „Praktičnoj ženi“ uvodi format šou–programa italijanskog tipa, koji valjda ima za cilj da kućne poslove prikaže kao glamurozne i zabavne. Emisija zaista poseduje autentičnu energiju, ali za moj ukus ima previše adrenalinskog optimizma. Tu nećete videti teške teme, jer se veruje da to žene ne zanima. Mnogo ozbiljniji raspon tema ima Maja Nikolić u emisiji „150 minuta“ – pa je ponekad teško u istoj emisiji spojiti retke bolesti, informativni blok i exkluziv. Ovaj dnevni TV magazin je u produkcijskom smislu verovatno najkvalitetniji u Srbiji. Ne možemo ga nazvati „ženskim“ u užem smislu, no kako mu autorski pečat daje Maja, on dobija taj senzibilitet. Kao da listate ženski magazin što, kao što znate, muškarci redovno rade.
Na Televiziji B92 žene su i dalje zaštitni znak informativne redakcije jer u „Vestima“ i „Kažiprstu“ najdoslednije prate sferu politike. No, danas B92 u ostatku programa ne nudi koherentnu sliku žene u našem društvu – jer program čine serije i filmovi.
Televizija Happy je po ovom pitanju apsolutno dosledna. U svom programu, koji predstavlja ekstenziju rijalitija koji neprekidno traje gotovo godinu dana, afirmisao je paletu starleta. Žene su isključivo seksualni objekti – gedžeti za moćne muškarce, pa u skladu s tim izgledaju, misle i govore. One su izazov, pasija, izvor skandala, iskušenje – koje puni stranice tabloida.
Na kraju, možemo zaključiti da je televizija kao ogledalo prilično veran odraz Žene u Srbiji. Ona je omiljena ciljna grupa za bezbrojne reklame. Nude joj proizvode za ulepšavanje svakog dela tela, od kose do noktiju na nogama, od devojaštva do starosti, bez diskrecije – od ešerihije, preko menstruacije do nadutog stomaka i gasova! Ili je gala ili socijala, ili je starleta na crvenom tepihu ili pak na ivici egzistencije okružena gladnom decom pa će televizija DNK analizom pronaći oca. Na sreću, život nije TV program.
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve