Televizija je zaista čudo! Rijaliti programi nadmašili su „Velikog brata“ i danas suvereno vladaju. Čak i kada nema strukturiranog TV rijalitija, elementi privatnog i javnog pomešani su do neprepoznatljivosti.
Dobili smo prvi TV Otkaz, uživo u jutarnjem programu TV Niša. Tamo je gostovao dr Saša Živić, zamenik direktora niškog Kliničkog centra, i dosta oštro, mada veoma pismeno i rečito, kritikovao stanje u zdravstvu i niškom KC-u posebno. Verovali ili ne, javio se nervozni gledalac, inače direktor Kliničkog centra Niš, dr Zoran Radovanović, i uživo dao otkaz svom zameniku. Koliko je meni poznato, ovo je prvi slučaj „Otkaza uživo“ i možda početak novog TV žanra. Ukoliko praksa zaživi, direktori će imati priliku da poput „Zezofona“ lupaju otkaze, a posebna pikanterija bi bile političke smene. Dakle, scenario bi bio isti, pratite „žrtvu“ ili joj namestite gostovanje u nekom popularnom kanabešou-programu. Najviše bi se, recimo, cenio otkaz u emisiji „Narod pita“ kod Saleta Popovića, gde bi on mogao da nabije tenziju onim svojim povikom „dalje ide, dalje ideee….!“ Ima, naravno, vremena i za žalbu, to mu dođe kao baraž među zvezdama Granda.
Šalu na stranu, dr Živić kaže da je ovako nešto i očekivao, jer je u nekoliko navrata javno kritikovao propuste u organizaciji zdravstvene zaštite. Problem je prvenstveno nastao oko stranačkog zapošljavanja. Čovek je izrazio svoje stavove, govoreći isključivo u sopstveno ime. Njegov direktor mu je u stilu partijskog aparatčika upravo zamerio taj lični stav, jer je opšte poznato da u Srbiji svaka institucija, po ugledu na stranke, prvo definiše jedinstveno mišljenje i tu nema „soliranja“. Još od vremena SFRJ naučio sam da „jedinstveno mišljenje“ znači odricanje od svake odgovornosti i izvlačenje na „objektivne teškoće i subjektivne slabosti“.
Kao TV manijak, neprestano se pitam kako je pomenuti direktor ipak odlučio da telefonira i uživo otpusti kolegu. Ovakve „seče“ se po pravilu dešavaju muljanjem u institucijama, decenijama treniranim da različitim mehanizmima skinu glavu neposlušnim službenicima. Jedini uzor direktoru KC-a u Nišu može biti jedino premijer Vučić, koji je lansirao TV prenose sednica vlade u kojima je vrhovni arbitar. On tu opominje, beleži prisustvo, gasi mobilne i odsečno rešava probleme – od elementarnih nepogoda do zlonamernih medija.
U autorskom tekstu „Moj odgovor Njima“ u „Blicu“, premijer Vučić je u formi kratkog manifesta opisao svoju borbu za promene u Srbiji, sebe opisujući kao protestantski vrednog mrava (Veber + Luter), nasuprot lenjim „cvrčcima“ koji su, gle čuda, strani plaćenici, kritizeri i neradnici. Među svojim protivnicima Vučić posebno izdvaja intelektualnu elitu koja ne želi da ga podrži i da mu pomogne.
Upravo tu rečenicu, kao u rijaliti programu, izgovaraju iz mandata u mandate, iz izbora u izbore, svi srpski lideri. Slobodan Milošević je razočaran otporom intelektualaca (mada je na početku bilo i slepe zaljubljenosti) izjavio da mu je jednako važno mišljenje seljaka i akademika (pogotovo ako su akademici i profesori u opoziciji). Čak ni Đinđića nije mimoišao podsmeh intelektualne elite, što je danas rezultiralo jakim osećanjem krivice. O Borisu Tadiću i njegovom sukobu sa ovdašnjom političkom elitom takođe ne treba trošiti reči. Pitam se samo gde leži suština tog nesporazuma i da li se ona zasniva na razlici između reči i dela? Vučićev tekst je, inače, parafraza imena monodrame Radeta Šerbedžije „Moj obračun sa Njima“, zasnovanog na polemičkim tekstovima Miroslava Krleže. Vučić sebe vidi kao mrava, dok bi Krleža i Šerbedžija, po prirodi, stvari bili cvrčci – par excellence! U tim levičarskim polemikama, Vučića bi mogli smatrati Praxis-ovcem, jer delanje stavlja iznad jalovog promišljanja.
Ne mogu da se otmem utisku da ovaj pismeni sastav u „Blicu“ nastaje posle nekoliko časova koje je našoj vladi održao Toni Bler. Kombinacija ispovesti u prvom licu, sa mnogo lirskih slika i obaveznim vizijama, izgleda kao zgodna stilska vežba za buduće literarne novinske pokušaje drugih članova vlade.
Pošto je metafora o cvrčku i mravu potrošena, pretpostavljam da slede „Lisica i ždral“ (tu upadate u rejon Ljubi Živkovu), „Gavran i lisica“, ili „Lav i miš“.
Naravoučenije:
Mrav, čak i kada je premijer, ponekad uzima za savetnike – cvrčke!
