Kada je 1898. godine u njujorškom Central parku demonstrirao kako može da pokreće mali brodić bežično, na daljinu, da li je Nikola Tesla postavio osnove onoga što danas nazivamo internetom? Teško je reći, budući da internet svojataju mnogi, uključujući i nekadašnjeg potpredsednika SAD, a danas aktivistu Ala Gora. Ali, u Teslinim papirima je otkriveno da je on još u to vreme zamišljao svetski komunikacioni sistem, koji je tako i nazvao – Svetski sistem, a čija bi funkcija bila da na daljinu prenosi dokumente, glas i naredbe mašinama.
Ovo je tema izložbe koja se upravo održava u galeriji Ozon u Beogradu (do 13. jula), ali i na internetu, na adresi teslinavizijainterneta.rs (i ćirilična verzija sa .srb je u funkciji).
Tu je predstavljen Teslin rad iz 1900. godine, dakle dve godine posle demonstracije brodića, u kojem on predviđa šta će sve moći da se radi kada se uspostavi taj Svetski sistem. Današnji analitičari i autori izložbe uporedili su njegova predviđanja sa onim što imamo i zaključili da su poklapanja ogromna. Od toga da je Tesla predvideo elektronsku poštu, GPS i GPRS, pa čak i PDF fajlove, FTP i raznorazne druge internet protokole. O uređaju za razgovaranje ne većem od sata da ne govorimo.
Nikola Tesla živeo je u tehnološki veoma uzbudljivo vreme. Svet je otkrivao mogućnosti električne struje i radio-signala. Najednom je moć čoveka otišla dalje od toga koliko je u stanju da odruči ili vikne, mogao je da pokreće udaljene stvari, razgovara sa nekim na drugom kraju sveta i to normalnim glasom. I svi su se pitali šta je sledeće, a neki od zapitanih, poput Tesle, imali su i viziju te budućnosti.
Ponesen uspehom svog bežičnog brodića Tesla je zaključio da se na isti način može pokrenuti svaka sprava, samo je pitanje tehnologije kako će ona izvršavati naredbe. Takođe, bilo mu je jasno da radio-signali (drugih nije bilo) mogu da posluže za pozicioniranje brodova (ništa drugo nije lutalo u to doba).
Ali i ta genijalnost imala je nekih granica. Sudeći po dokumentima, Tesla nije uvideo prednost decentralizovanog sistema kakav je današnji internet, po njemu, svime se upravlja iz jedne tačke. Takođe, u njegovim papirima nigde nema videa, ali ima prenosa glasa i fotografija. U to vreme film je tek nastajao i bio je više vašarska atrakcija nego ozbiljan medij. Zapravo, ovaj Teslin rad nam više govori o tome da nam je čitav jedan vek bio potreban da tehnološki dostignemo nešto što je briljantni um mogao da zamisli.
Na taj način treba pristupiti i ovoj izložbi. Umesto divljenja Tesli od pre 112 godina, valjalo bi zamisliti se kako bi svet mogao da izgleda 2120. Da li ćemo u osnovi koristiti isti komunikacioni sistem (kao što koristimo identičnu struju iz Teslinog vremena) ili će nastati nešto novo? Da li oko nas upravo nastaje novi medij koji ne tretiramo ozbiljno, a postaće osnov našeg interesovanja (poput televizije, to jest videa)? I, konačno, kako će izgledati galerija u kojoj će neki fanatici za stotinak godina postavljati izložbu o nama i našoj genijalnosti.
Prosto ne znam šta je veći izazov.
