Kada odgovaraju na ankete, korisnici interneta sebe opisuju kao natprosečno imućne i natprosečno obrazovane. Ovakva „skromnost“ naročito dolazi do izražaja u zemljama poput Srbije i Crne Gore, gde je procenat korisnika interneta u odnosu na broj stanovnika veoma mali, a i proseci su veoma niski, te ta natprosečnost nije obavezno predmet divljenja. Imućni i obrazovani idealna su ciljna grupa za turističke operatore, pa se postavlja pitanje da li se korisnicima interneta u SCG neko obraća, kao i kako to čini.
Većina domaćih turističkih agencija ima svoje internet prezentacije, moglo bi se reći i da ih redovno osvežava. To pre svega znači da ćete na njima naći aktuelnu ponudu (sa cenama) i osnovne podatke o aranžmanima. Naravno, dešava se da pred prelazak na novu sezonu ponuda malo kasni, ali to nije problem isključivo interneta.
Postoje i sajtovi čiji je cilj da ponudu objedine. Ove sezone takav je crnogorski „Visit Montenegro“ (www.visit-montenegro.com) ili sajt Turističke organizacije Beograda (www.tob.co.yu). Najveća mana ovih stranica je što deluju kao da su kopirane iz turističkih prospekata prevaziđenih još pre dvadeset godina. To znači da bi delovale neubedljivo i na papiru. Prava je šteta što autori, koji su očevidno uložili neki trud i novac, nisu malo više vodili računa o specifičnosti populacije kojoj se obraćaju. Znači, imate posla s ljudima koji mnogo vremena provode ispred ekrana i verovatno zarađuju dovoljno da sebi mogu da priušte pristojan odmor. Naviknuti su da koriste računar i možda bi ga rado upotrebili za rezervisanje ili makar planiranje putovanja. Upravo ta interaktivnost, koja je za internet suštinska, nedostaje domaćim turističkim sajtovima. Delimično, problem je u nedostatku infrastrukture na koju bi se internet nadovezao (zato je nemoguće rezervisati ili kupiti vozne ili autobuske karte preko interneta i neće biti moguće još dugo jer sistem ne postoji).
No, delom je problem u manjku kreativnosti kod turističkih radnika. Štošta bi se moglo napraviti i sada, počev od simulacije razgovora sa strankama, odnosno upitnika, koji bi vam nalazio idealno putovanje u okviru budžeta koji mu zadate i aktivnosti za koje se opredelite. Popunjavanje bi moglo biti neobavezno, sem ukoliko stranka ne poželi drugačije. Uz to, na internetu se veoma visoko kotiraju mišljenja (kritike) korisnika koji su neka mesta već posetili, ali to se na našim sajtovima može naći samo u tragovima.
Iskreno govoreći, nije mnogo bolje ni kod onih sa znatno ozbiljnijim ambicijama u turizmu, recimo u Hrvatskoj. Njihovi sajtovi (npr. www.croatia.hr) pate od istih problema kao i ovi u Srbiji i Crnoj Gori. Od turiste se očekuje da zadrhti pred poetskih frazama, ali mu se ne pruža prilika da tako zanesen odmah uplati i aranžman.
Konačno, iako se obraćaju korisnicima interneta, turistički sajtovi veoma retko nude odgovor na primarno pitanje: gde se u tom vašem predivnom mestu može proveriti elektronska pošta? Internet pristup je u današnje vreme za veći deo onih koji vole da putuju u domenu obavezne ponude. Ako vide da se to ne pominje, pomisliće da se podrazumeva. A ništa strašnije od turiste izneverenih očekivanja.
