Mediji su horski javili kako je omiljeni Miloševićev opozicionar i ideološki otac Aleksandra Vučića ostao bez svog Tviter naloga. Razlog je, gle čuda, govor mržnje i prostakluka kojima je redovno častio svoje političke neistomišljenike.
Šešeljeva verbalna agresija traje od početka njegovog političkog delovanja i smišljeno je dopuštana i dozirana uvek kada je režimu bila potrebna babaroga kojom bi plašili birače i partnere u međunarodnoj zajednici. Pored Šešelja, uvek ćete izgledati kao anđeo demokratije i tolerancije, on je idealan ram za politički selfi, koji možete poslati i domaćoj i stranoj javnosti. Šešelj će, sa svojim saradnicima i saradnicama uvek biti fantastično sredstvo kontrole unutar SNS-a i vladajuće koalicije jer ćete po želji moći da disciplinujete članstvo ili koalicione partnere. Setite se samo toplog zeca koje su radikali priredili Rasimu Ljajiću, ili Zorani Mihajlović. Ukratko, ovaj 3 u 1 servis vlasti bez greške funkcioniše od devedesetih do danas.
Paradoksalno, povod ukidanja Šešeljevog naloga na Tviteru bila je lavina najstrašnijih vulgarnih uvreda upućenih dr Sandi Rašković Ivić. Ona je, opet, taj bes izazvala jednom porukom kojom se oprostila od našeg urednika Dragoljuba Žarkovića. To vređanje preminulih političkih oponenata već decenijama je Šešeljev politički potpis. On je, ako se sećate, svoju karijeru počeo pričama o glogovom kocu koji će zabiti Titu u Kući cveća. Nakon toga, u bezbrojnim prilikama je vređao žrtve ratova devedesetih, bezbroj puta je vređao Đinđića, a sada je na taj spisak stigao i Dragoljub Žarković.
Verovatno je veliki broj korisnika prijavio ove vulgarnosti i društvena mreža je reagovala na jedini mogući način. Verovali ili ne, isti jezik i iste poruke nastavio je da šalje Šešeljev sin, izazivajući Tviter „da ga ukine“.
Ova individualna jurnjava za prostotama po svoj prilici će trajati dok ima radikala sa aktivnim nalozima, mada je Vjerica malko „prikočila“ sa eksplicitnim jezikom.
Dobro, pokazalo se kako su administratori jedne društvene mreže efikasni kada je u pitanju jezik mržnje. Predstojeći izbori će takođe biti test koliko će Tviter biti dosledan u zabrani političkog marketinga, zbog čega je već kukao, recimo, Donald Tramp.
Smatram da su reperkusije ovog ukidanja možda značajnije za tradicionalne medije u Srbiji, konkretno štampu i televiziju. Naime, isti Vojislav Šešelj je redovan gost političkog tok-šou projekta „Hit tvit“, gle bizarne podudarnosti.
U toj emisiji, koja za cilj ima pokušaj da se parira „Utisku nedelje“ kroz vizuru komentara na društvenim mrežama, a opet baš najviše u Tviter zajednici koja neskriveno kritikuje Aleksandra Vučića. Ideja Pinka je da u vreme „Utiska nedelje“ emituje dvojnik-emisiju, gde fingira društveni dijalog kroz komentare na društvenim mrežama. Dakle, imate jedan stepen odmaka od realnosti jer komentarišete komentare i fingirate politički dijalog, jer su gosti kvazioponenti vlasti. Problem sa relevantnim gostima iz svih delova političkog spektra ima i „Utisak nedelje“, ali je u pitanju zabrana predstavnicima vlasti da učestvuju u ovoj emisiji. Sa druge strane, urednica „Hit tvita“ se žali da opozicija ne prihvata pozive za gostovanje u ovoj Pinkovoj emisiji. Razlika je, drage kolege i koleginice, u nivou diskusije. Čak i ako ne mislite isto, u „Utisku nedelje“ vam garantovano neće reći da ćete „završiti u ćevapima“. Takođe, siguran sam da ne bih želeo da sedim u studiju gde se bez posledica širi mržnja. Za razliku od Tvitera, Šešelj godinama tokom gostovanja na Studiju B, Hepiju ili Pinku bez problema dosledno ponavlja svoje uvrede.
Ovu vrstu mimikrije i hipokrizije prepoznajem i tokom diskusije o predlogu koji je Skupštini uputila Gordana Čomić. Naravno da je dobro da žene zakonski osvoje još jednu malu pobedu u borbi za ravnopravnost na političkom planu. Međutim, u istoj Skupštini, samo par dana ranije, radikali su satima vređali ministarku Mihajlović, ili Mariniku Tepić, prvenstveno kao žene, a zatim kao političke rivalke, bez reakcije vladajuće većine.
Šešelj je takođe imao običaj da neprimerenim rečima naziva pripadnike nacionalnih manjina ili pripadnike LGBT populacije. Retko su stizali komentari i osude od strane vlasti, iako je, recimo, premijerka ove zemlje pripadnica LGBT zajednice. Pitam se da li je ta činjenica doprinela da se pripadnici ove društvene grupe osećaju značajno slobodnijim u Srbiji. Iskreno sumnjam. Opet mimikrija.
Gašenje Šešeljevog Tviter naloga zato je više od formalnog gesta, samo je velika sramota da nam pravila društvenog dijaloga opet propisuje neko sa strane. Porazno je što tu osnovnu lekciju iz demokratije nismo savladali decenijama.
