Jedna od prednosti nošenja maske u javnosti za muškarce je to što ne moraju da se briju. Barem ne svakodnevno. Dovoljno je da ne skidaju masku nigde i niko ne može da kaže da su neuredni. Ali, logično je postaviti pitanje da li isto važi i za žene? Jer ako žena nosi masku, kako možemo znati da li ispod ima brkove i bradu ili nema?
Možda je za živog čoveka ovakva misao apsurdna, komična, pa čak i uvredljiva, ali prebacite se u svet veštačke inteligencije i saznaćete da kompjuteri, koji su naučeni da ne donose zaključke na osnovu predrasuda već činjenica, ne odbacuju tu mogućnost. Preciznije rečeno, u osam odsto slučajeva na jednom testu kompjuteri su masku na ženskom licu prepoznali kao „dlakavost“ (facial hair).
Istraživanje je vodila Ilinka Barsan iz Wunderman Tompsona, i koga to interesuje može ga naći na adresi wundermanthompson.com/insight/ai–and–gender–bias. Obuhvaćeni su najpopularniji servisi za prepoznavanje lica u kombinaciji sa veštačkom inteligencijom, Guglov, Majkrosoftov, IBM-ov i pokazalo se da suočeni sa maskama na licu prolaznika svi baguju.
Istraživači su koristili nekoliko metoda. Najpre su softveru nudili sliku žene sa belom maskom, potom sa maskama u boji i na kraju sa klasičnom hirurškom maskom. Svuda su greške preovladavale pa su bazu podataka nahranili sa po 256 muških i ženskih lica sa maskama, u nadi da će to mašine naučiti da ih raspoznaju.
Kratak izvod iz rezultata u prvom slučaju (slika jedne žene) je da u najvećem broju slučajeva kompjuter masku brka sa lepljivom trakom prelepljenom preko lica. Kao kada neko želi da vas spreči da govorite. Istini za volju, kompjuteri su ponudili mogućnost da osoba nosi masku sa verovatnoćom od 74 odsto, ali šta je to prema verovatnoći od 95 odsto da su joj usta prelepljena trakom?
Kada je eksperiment proširen sa selfijima, dobijeni su još interesantniji rezultati. Gugl je procenio da u 27 odsto slučajeva muškarci imaju bradu, ali je isto to predvideo za čak osam odsto žena, dakle svaku dvanaestu otprilike!
Još gore je bilo sa lepljivom trakom, ona je „primećena“ kod 15 odsto muškaraca, ali i kod 28 odsto žena, što je istraživače navelo da se zapitaju zašto kompjuteri veruju da ženama usta češće bivaju prelepljena? Da li su kompjuteri naučeni da zaključuju da su žene često žrtve brutalnog nasilja pa na to upozoravaju?
Zaključak istraživača je da je veštačka inteligencija prilično nepripremljena za pandemiju i da ima velike poteškoće da sa visokom sigurnošću utvrdi da osoba na slici nosi masku, što je za svakoga od nas notorna stvar na prvi pogled. Dodatno ih je zbunilo to što se maske već godinama nose na istoku (Kina, Japan, Južna Koreja), te se verovalo da su kompjuteri bolje obučeni da ih prepoznaju.
Ako ovo saznanje iskombinujemo sa vestima o masovnom postavljanju kamera po ulicama, može se reći da su oni koji svuda i stalno nose maske prilično bezbedni od totalne identifikacije. Možda je neka čitateljka i dalje pogođena činjenicom da je maska čini „bradatom“, ali jedini gori podatak od toga je da je u čak 14 odsto slučajeva kompjuter masku prepoznao kao karmin.
