Srpski svet

Strah je iznenada postao dominantna tema naših TV programa. Rekao bih da postoje dva pristupa ovoj temi, jer deo televizija prosto želi da nas informiše o opasnostima života u Srbiji, dok onaj tabloidni deo svesno manipuliše osećanjem straha iz dnevnopolitičkih razloga. Senzacionalizam u medijima ima svoj pandan u politici, naročito kada je populizam dominantan način političke komunikacije. Svaka od horor priča u sebi krije delić slike o tranziciji u Srbiji.

Snimak koji ste mogli videti na nekim komercijalnim televizijama, prikazuje kako se deo zgrade na Vračaru urušava i propada u rupu, koju je investitor iskopao gradeći novi objekat. Ovaj deo Beograda, inače najgušće naseljen, decenijama je primer socijalne transformacije, egzodusa stanara iz skromnih kuća i zgrada sa šarmom iz perioda između dva rata, postavši poligon za iskazivanje moći nove klase. Na Vračaru već postoji sličan krater u Dubljanskoj ulici, kao uspomena na destruktivnost investitora. Imate primer u Novom Sadu u Dositejevoj ulici, gde se takođe urušio deo zgrade pre tri godine, a danas je nikla nova zgrada ispred koje stoji tabla „prodaja luksuznih stanova“. Investitorima se sudi, ali oni bez prekida i dalje grade. Slično je u Vidovdanskoj, gde su se stanari više puta žalili, prolaznici su mogli da primete suludu praksu da ispod temelja stare zgrade kopaju podzemne nivoe, ali nije bilo reakcije inspekcije dok se deo nije strovalio. Na sreću, vlasti u Beogradu su pomogle oko privremenog smeštaja, ali ne sme se ponoviti sudbina stanara iz Dubljanske, gde epilog ne postoji posle više od 10 godina. Građani, navodno, moraju da naprave prijavu da bi opština reagovala.

Naravno, nekoliko dana kasnije, urušavanje se nastavilo. Posebna tema, o kojoj najmanje znamo, jesu investitori, poreklo novca, a u poslednjem slučaju urušavanja investitor se ranije bavio nekom vrstom sado-mazo terapije vezivanjem, koja navodno klijente oslobađa stresa. Narodski rečeno, dojučerašnji producenti pornića danas se bave stanogradnjom. „Veži me, investitore“, da parafraziram Almodovara!

Bilo je horora i u sferi porodičnih i partnerskih odnosa. Poslednji primer prebijanja desio se na Novom Beogradu, sećate se, imali smo Voždovac, pa Adu Ciganliju, na snimku krvničko prebijanje, posle trežnjenje u policiji, a tada je prebijena građanka napala policajca. Onako surovo premlaćena, pokušala je da „zaštiti“ zlostavljača. Opet neki bolestan sado-mazo odnos, sa epilogom u policiji.

Kao da nam domaćeg nasilja nije bilo dovoljno, pa sam na TV Prvoj, onako usput, video u vestima za vikend snimak, što se kaže, „iz regiona“, kako neki ludak napada devojku koja radi u kafiću u Splitu. To je valjda poruka da ćemo se i u Dalmaciji osećati kao kod kuće.

U ovo doba godine, po pravilu, horor priče vezane su za nesreće u saobraćaju. Međutim, najstrašnija priča nije sa auto-puta, gde je pola Evrope u tranzitu, već sa Karaburme, gde je vozač prvo udario oca sa dva dečaka, a zatim pobegao sa lica mesta. Zamislite ostvarenje najgore roditeljske noćne more, a slika je toliko strašna da su i svedoci bili užasnuti. Čovek je pobegao, ali ga je policija nakon 17 časova pronašla i uhapsila. Kao roditelj i neko ko je prošao kroz slično iskustvo, mogu samo da svim srcem poželim da se oporave. Besna vožnja je, ponoviću po ko zna koji put, u našoj kulturi spoljni znak moći. Ovaj bahati vozač je tu moć demonstrirao na deci.

Upravo tako dolazimo do najvećeg horora protekle nedelje, ako je poređenje uopšte moguće. Upravo to čini vlast, kada ministar Vulin na Pinku nekoliko puta emituje slike masakriranih tela žrtava Belivukovog klana. U pitanju su dokazi za suđenje, ovakvi sadržaji ne smeju se emitovati na televiziji, nasilje je zarazno i nikada ne možete predvideti efekat koji će imati na gledaoce pojedinačno. Taj mafijaški horor treba da pokaže efikasnost policije, kao i rešenost Vučića da se bori protiv organizovanog kriminala, uprkos riziku. Kome smetaju slike nasilja taj je protiv Vučića i saradnik je mafije. Sve vam verujem, želim da se ti ljudi doživotno nađu iza rešetaka, ne morate da mi pokazujete slike.

Iskreno, više me zanima šta je sa gospođom Hrkalović, koja je od državne sekretarke postala bjuti influenserka. U istoj rečenici, od mafijaških ubica stiže se do opozicije i stavlja znak jednakosti. Posebno je bizarno objašnjenje predsednice Saveta REM-a kojoj leševi i vezani ljudi koje stravično muče u prajm-tajmu ne smetaju, jer su „edukativnog karaktera“. Svakako, REM je na letovanju do jeseni, pa neće reagovati. Ko inspekcija na Vračaru. Opet vezivanje – hit-tvit!

Dodamo li ovoj manipulaciji zveckanje oružjem, dolazimo do vrhunskog straha koji na našim prostorima doživljava svaka generacija. Ministar Vulin je pronašao novu geopolitičku floskulu, koja valjda treba da zameni Nebesku Srbiju, ili Veliku Srbiju, a ona glasi „Srpski svet“. Ruku na srce, ova odrednica mi zvuči kao da živimo u Vulinovoj verziji tabloida Roberta Čobana. Da li se taj svet brani ratom, kako kaže politički analitičar Branko Radun, član Upravnog odbora RTS-a? Ova ideja prezentovana je na društvenim mrežama, ali je ubrzo postala i televizijska tema. Radun će da pali, Vulin će da gasi, a Vučić će na predstojećim izborima biti „garant sigurnosti“, tako da se može reći da je samo strah konstanta u „Srpskom svetu“.