Papiri A i B:
Uputstvo za preživljavanje
S kakvim nadama ulazimo u novu godinu? Jedino teže pitanje od ovoga jeste kako „u jednoj reči“ da opišete 2015? A oba pitanja u ovim danima odbrojavanja do invazije bugarskih turista na Beograd, naše planine i banje, postavljaju mi znatiželjnici, kojih, srećom, nije mnogo, jer i da mi se omakne nešto pametno da kažem, ti koji bi me pitali ne bi imali gde to da objave.
Zato oprezan čovek, onaj koji želi da živi i radi u saglasju s duhom vremena, treba da ima dva lista papira i na jednom da odgovara kako bog zapoveda, dakle lepo i pohvalno, a na drugom da, onako za dušu, piše ono što stvarno misli.
Nazovimo ih papirom A i papirom B.
Pa na prvom lepo napišeš, na primer, da je u 2015. Srbija izašla iz recesije „prvi put u novijoj istoriji“ i kao primer navedeš da se u nas gradi više kilometara auto-puteva nego u Evropi.
Zadržimo se na te dve konstatacije o stanju privrednih poslova u Srbiji za koje bi na drugom, B papiru, mogao da skiciraš i ovakav opis stanja stvari. Rast bruto društvenog proizvoda od samo 0,70 odsto u 2015. nije izlazak iz recesije, jer se taj rast meri prema 2014. godini, godini katastrofalnih poplava, i sa takvim tempom rasta i to u odnosu na izuzetno mršavu godinu nećemo biti nikakvi lideri u regionu. Ako te ne mrzi, nabaviš i staviš na taj papir i podatke o stopama rasta društvenog proizvoda u regionu koje su u proseku višestruko veće od ove naše – nula koma nešto.
A to o auto-putevima sprdnja je samo po sebi i prosto mi je neverovatno da ovi što se time hvale misle da je narod glup pa ne zna da se u Evropi auto-putevi slabo grade zato što su već odavno izgrađeni za razliku od Srbije. Lepo je, svakako, što se gradi – svaki kilometar je dragocen – i nije samo Vučić kriv za decenijsku primenu građevinske novotarije: trasiranje puteva tenkovima. Ali, jeftina propaganda je kontraproduktivna i opasno je kad postane instrument državne politike.
Korupcija:
Sletska, pokazna vežba
Ili, recimo, neko te nešto pita o borbi protiv korupcije. Izvadiš papir A i kažeš da si zadivljen naporima vlade, policije, tužilaštava i sudija na suzbijanju ove naopake kriminalne pojave. I poentiraš taze činjenicom da je ovih dana pohapšeno 80 aktera većih i manjih korupcionaških afera, a ni onih pet počinilaca što su utekli policiji neće dugo biti na slobodi. Prvi put u „novijoj srpskoj istoriji“ u jednoj noći u mardelj je odvedeno 80 ljudi. Zar to nisu revolucionarna vremena?
Na papiru B, savetujem vam da ga čuvate na sigurnom mestu, možete da napišete i sledeće: ti ljudi privedeni su za dela, kako reče ministar policije na konferenciji za novinare, počinjena od 2004. godine pa sve do današnjih dana. Kakav je to sticaj okolnosti pa da svi „padnu u šake pravde“ u istoj noći ili je reč o jeftinoj, cirkusantskoj i u osnovi nehumanoj proizvodnji masovke, nečega što služi kao pokazna, sletska vežba u borbi protiv korupcije. Papir sakrijte još bolje ako pomenete da je Stanko Subotić, zvani Cane, samo dan pre toga apelacijom najzad oslobođen svake optužbe – što zbog zastare dela, što zbog nedostatka dokaza. I sasvim sitnim slovima napišite da ovako idiotski scenario ne bi napisao ni Stiven Sigal.
Lideri:
Spolja i iznutra
Kad na „dnevni red“ dođe spoljna politika analitičarski se opustite i slobodno na papiru A citirajte naslov iz „Informera“ po kome je ovo bolje od Titove spoljne politike. Pričajte o pomirenju u regionu, šampionu u Berlinu, uvažavanju u Vašingtonu i Moskvi, otvaranju poglavlja za pristup Evropskoj uniji, ali ministra spoljnih poslova ne pominjite. Što se ne biste pravili kao da ga nema, kad se već on pravi.
Treći papir B počnite izjavom Majkla Kirbija, ambasadora SAD, da je nužan uslov svih tih krasota s papira A priznanje Kosova kao članice UN. A dalje možete da ređate kako Rusima nismo uspeli da uvalimo ni „namazni sir“, kako nam je izvoz na Kosovo veći od izvoza u Kinu, kako nam Amerikanci šalju jednog strožeg od Kirbija koji se, inače, ovih dana povlači iz Beograda, kako se u Sarajevu mrko gleda na odlazak kompletne vlade u Banjaluku, na tamošnju svetostefansku proslavu dana državnosti, kako je zbog nekoordinacije između vlade i predsednika države pomućen odnos s režimom Mila Đukanovića…
Plaćenici:
Strani i – domaći
U slučaju da vam neko postavi pitanje, vrlo popularno u poslednje dve godine, o stanju medijskih sloboda u Srbiji, na papiru A markirajte sledeće teze: nikad bolje, samo se strani plaćenici bune (za pare, naravno), nisam video ni osetio pritisak na medije, „prvi put u istoriji “ država se povukla iz medija i sve tako u tom tonu – nešto bogougodno.
Na papiru B, ako vas nije strah, napišite da Vučića „doživljavate kao objekat pod stalnim video-nadzorom“, da ste se uželeli emisija u kojima će ljudi različitih uverenja makar pokušati civilizovano da govore o temama koje vas zanimaju, da ne mislite dobro o medijskim poslenicima koji su bulažnjenje o famoznom „državnom udaru“ proglasili za „slobodu mišljenja“, da većina vrvi od neprofesionalnosti, udvorištva i kukavičluka.
Uostalom, šta god da napišete na tom B papiru, nećete biti daleko od sušte istine, a posebno ako napišete da su u medijima državu mahom zamenili paradržavni preduzetnici koji će se naplatiti kad dođe vreme izbora.
Svakodnevica:
Život na vodi
A tek da vas neko pita kako živite? Mogao bih plastično da vam dočaram razliku između dva papira, ali kako je „Vreme“ pristojan nedeljnik, a i blagdani su – nije red da se psuje. Najkraći opis sa papira B mogao bi da glasi: kao „Beograd na vodi“, sad nemam ništa, ali se nadam da će za trideset godina biti bolje.
