Srbija u finalu svetskog prvenstva: Put do zvezda otpisanih

Reprezentacija Srbije je u finalu Svetskog prvenstva u košarci. Potpisnik ovih redova je pre prvenstva predvideo da je svaka pobeda ovog tima veliki uspeh, ali da veruje u sposobnosti nepravedno otpisanog Svetislava Pešića. Otići na Svetsko prvenstvo bez četiri člana prve petorke i doći do finala je nezapamćen uspeh u istoriji srpske košarke.

Kada sam u sredu popodne dobio informaciju da imam neodložne obaveze u petak ujutru, baš u vreme kada se igra prvo poluvreme utakmice protiv Kanade samo sam razmišljao kako da se organizujem i gledam ovaj meč. Desilo se da sam prvo poluvreme gledao u kolima. Usput sam morao da stanem nekoliko puta i svaki put je bila ista slika – prazne ulice. Pored apoteke na Umci nalazi se lokalni kafić. Ljudi stoje na ulazu. Navija se za tim koji ostavlja srce na terenu. Košarka je ponovo u centru interesovanja ljubitelja sporta u Srbiji.

Sledi finalna utakmica, ali sada se već postavlja pitanje ko je favorit protiv ovakvog tima? Da će to biti reprezentacija SAD ili Nemačke, ne vidim veliku razliku. Prvu petorku Kanade čine igračii koji igraju zapaženu ulogu u NBA ligi. Ako budemo igrali pametno i složno kao protiv Litvanije i Kanade u najmanju ruku imamo otvorenu utakmicu.

Postavlja se jedno drugo pitanje. Posle ovakvog uspeha, da li je potrebno menjati tim za Olimpijske igre? Koji  to igrač iz ovog tima ne zaslužuje da se pojavi u Parizu? Kako reći Avramoviću, koji je duša ovog tima, da za njega nema mesta u Parizu? Osim Jokića, ko je to od igrača koji se nisu odazvali pozivu selektora neophodan ovom timu? Najzad slatke muke za Pešića.

Imaćemo mogućnost da se zbog direktnog plasmana na Olimpijske igre na miru pripremimo. Sada će svaki igrač poželeti da bude u reprezentaciji Srbije. Ponovo je košarka najznačajniji nacionalni sport.

Čekala je Srbija na uspeh nacionalnog tima čitavih šest godina. Bez obzira na to  kako se završi finalna utakmica, košarka u Srbiji je na početku nove budućnosti i povratka na staze stare slave.

I još nešto, ne treba odbacivati trenere u poznim godinama. Iskustvo nikad ne može biti loša stvar. Greg Popović je isto godište kao i Svetislav Pešić, a u Americi ga i dalje smatraju najvećim trenerom.

Idemo na zlatnu medalju pa šta bude. Kome se sada može bilo šta zameriti u slučaju poraza?

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com