Foto: Marko Dragoslavić
Kompanija Clearview AI razvila je izuzetan softver za prepoznavanje lica uz pomoć veštačke inteligencije i za samo nekoliko godina narasla od startapa do najpoželjnijeg softvera za policiju i svakog drugog kome je važno da prepozna nepoznate osobe u nekoj situaciji. Poslovanje kompanije osporili su sudovi u Velikoj Britaniji i SAD
Veselili ste se na svadbi, slikali se sa mladencima, okačili slike na Instragram i sad zbog toga treba da platite kaznu za hodanje po kolovozu i zaustavljanje saobraćaja na neprijavljenom građanskom protestu, koji se dogodio tri meseca kasnije. To je najkraći način da se objasni trenutna afera sa kompanijom Klirvju AI (Clearview AI), koja je razvila izuzetan softver za prepoznavanje lica uz pomoć veštačke inteligencije.
Kompanija Klirvju je za samo nekoliko godina narasla od startapa do najpoželjnijeg softvera za policiju, ali i svakog drugog kome je važno da prepozna nepoznate osobe u nekoj situaciji. Recimo, među pretplatnicima su bile robne kuće koje su sistem postavile da bi prepoznavale šanere ili džeparoše među mušterijama koje ulaze u radnju.
Presuda protiv Clearview AI u Velikoj Britaniji
Sama kompanija hvali se na svom sajtu clearview.ai da poseduje bazu od dvadeset milijardi slika ljudi koje je pokupila sa društvenih mreža, dakle, radi se o slikama koje smo sami kačili i davali na uvid javnosti, ništa nam nije ukradeno. Ono što jeste problem i čime se sudovi sada bave je da li neko ima pravo da te javne informacije stavi u bazu bez našeg pristanka i da onda nekim algoritmom iz te baze kreira nove informacije i stiče profit.
U Velikoj Britaniji su prošle nedelje presudili da ne može, kaznili kompaniju sa 7,5 miliona funti i naložili joj da odmah prestane sa takvom praksom, to jest da pobriše sve slike britanskih državljana. Inače, Klirvju radi u 26 država u svetu, mada su SAD najveći korisnik.
Ubica otkriven za 20 minuta
Slučaj kojim su kupili američko tržište dogodio se u februaru 2019. u američkoj državi Indijani, kada su se dvojica potukla u parku i jedan je upucao drugog iz pištolja u stomak. Slučajno je prolaznik snimio mobilnim telefonom ceo događaj i Klirvju je ponudio policiji da pomognu u identifikovanju pucača. Trebalo im je dvadeset minuta, pronašli su ga na slikama sa društvenih mreža koje je neko okačio i naveo ime. Ovo je opisao novinar Kašmir Hil u “Njujork tajmsu” razotkrivajući poslove kompanije još pre godinu i po dana.
Politika kompanije je da ljudima iz službi bezbednosti na bilo kom nivou omoguće da testiraju njihov servis besplatno. Ko god bi to probao, oduševio bi se i navalio na svoje šefove da se pretplate. Tako nisu morali da se reklamiraju i uspevali su da javnosti prolaze ispod radara sve dok se nije proneo previše dobar glas o njihovim sposobnostima. Inače, osnivači kompanije su Hon Ton Det i Ričard Švarc, koji je bio u službi Rudija Đulijanija dok je ovaj bio gradonačelnik Njujorka, i proslavio se time što je uveo malo reda i bezbednosti u gradu.
Sporno i u SAD
U maju su u SAD kompaniji zabranili da usluge iznajmljuje bilo kome osim policiji i drugim zvaničnim bezbednosnim agencijama, a u nekim državama im je rad potpuno zabranjen. Posle ubistva u školi u Teksasu postavlja se, međutim, pitanje da li bi ovakav sistem prepoznao na vreme sumnjivog tinejdžera i upozorio na njegovo kretanje i mogućnost da je naoružan. Takođe, u cilju internacionalnog pi-ara, Hoan Ton je ukrajinskim vlastima dao da koriste Kliervju za prepoznavanje ruskih vojnika, uključujući identifikaciju poginulih, na osnovu fotografija skinutih sa servisa Vkontakte.
Kao i u slučaju Kembridž analitike, i ovde je duh pušten iz boce; samo saznanje da je ovakav sistem moguć i efikasan znači da je realnije da ubuduće bude još ubitačniji nego bolje kontrolisan. Za sada je najopasnije to što nije nepogrešiv, a policija mu veruje kao da jeste.
„Vreme“ broj 1639, 02. juni 2022.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
