Poslednjih mesec dana imao sam priliku da isprobam jedan kineski mobilni telefon iz takozvanog „premijum segmenta“. To su najskuplji modeli najboljih karakteristika koji bi trebalo da se takmiče sa najboljim telefonima koji postoje na svetu. Aparat koji sam ja koristio nije prisutan na srpskom tržištu.
Ukratko, utisak je bio bolji nego što sam očekivao. Izrada i dizajn ne zaostaju nimalo za najboljim modelima (uglavnom američkim i južnokorejskim, kako danas stvari stoje). Baterija izdržava ceo dan i kada se aparat intenzivno koristi, internet radi brzo, spreman je za 4G mrežu koju bi Srbija trebalo da dobije sredinom godine. Kamere koje koristi, prednja i zadnja, su superiorne (13 i 5 megapiksela), koristi KitKat Android operativni sistem i dve mikrosim kartice. Tehničke karakteristike uređaja su u nivou ajfona 6 i samsunga S5, dva trenutno vodeća modela.
Najviše problema imao sam sa udobnošću i logikom kretanja kroz uređaj. Neka rešenja na koja sam navikao kod najboljih modela ovde nisu primenjena, posebne probleme imao sam kod običnog telefoniranja i pronalaženja kontakata. Dešavalo mi se da u brzini okrenem neželjeni broj, što ume da bude neprijatno. A može se rešiti, baš kao i brza promena veličine fonta, stišavanje i pojačavanje i druge prečice sa kojima sam imao problema.
Najveća prednost tog aparata je cena. Sve navedeno dobijate za dvostruko, pa i trostruko manje novca od modela konkurentskih, fensi brendova. Taj podatak ozbiljno je pomerio težište mog razmišljanja. Izgleda dobro, radi dobro i košta (relativno) malo. Da li to znači da ćemo za koju godinu birati između kineskih modela, kao što smo se davnih devedesetih opredeljivali za skandinavske (nokija i erikson)?
Kinezi su u to ubeđeni. Njihovi proizvođači već stabilno drže treću, četvrtu i petu poziciju najprodavanijih modela svuda u svetu, sem u Kini gde su neprikosnoveni. A to je tržište veće od Evrope i Severne Amerike zajedno. Sada napadaju premijum segment i to sve manje kao jeftine kopije skupih telefona, a sve više kao autentični superkvalitetni aparati za koje ne morate da podižete kredit.
Štaviše, kineski proizvođači rado će vam istaći da prijavljuju više patenata od konkurencije, da drugi počinju njih da kopiraju i da vi verovatno već koristite telefon proizveden u Kini, samo sa nekineskim imenom. Uveravaju nas da će prelaz biti bezbolan i jeftin, najdalje za pet godina.
Jedina mana tog kineskog talasa je razjedinjenost tamošnjih proizvođača. Oni se međusobno gledaju kao najljuća konkurencija jer se suštinski bore za isto tržište, kinesko. Ko tu pobedi imaće svet na dlanu, ubeđeni su.
Za ostatak sveta jedina šansa je da smisle nešto u mobilnoj telefoniji što ne može da se napravi u Kini, bolje i jeftinije. U igri su milijarde.
