Veoma je tanka granica između realizma i parodije u medijskom svetu Srbije. Komičari zarađuju od apsurdnih situacija, naročito u svetu politike i to je legitimna inspiracija. Vidite kako sistem prezupči, to postaje pokretač vaše kreativnosti i na kraju dobijete stendap, parodiju Dnevnika ili dramu Duška Kovačevića. Tako je svuda u svetu, ali kada se duboko pomešaju politika i estrada, pa tu dodate dirigovani dramski zaplet dostojan rijaliti produkcije, onda nastaju pravi mali biseri. Međutim, ponekad je teško razabrati šta se zaista dogodilo, odnosno da li je namera aktera bila da nas nasmeju ili su ozbiljni.
To je možda vrhunac infotejnmenta, televizijskog spoja informativnog i zabavnog programa. Dnevnik koji zarađuje pare jer će vas i zabaviti, vesti koje će vas nasmejati (do suza), dramatična borba na život i smrt u kojoj Jedan Čovek na kraju donosi Mir i Stabilnost. Kvalitet ovakvog informisanja ne meri se poverenjem, već TV rejtinzima i šerovima, uz zaradu od marketinga.
U nekoliko navrata, protekle nedelje smo na domaćim televizijama imali takve trenutke.
Na prvom mestu je svakako „Štrajk Vlasti“. Ovaj skeč je Top–lista nadrealista snimila 1991. u Sarajevu neposredno pred rat. Članovi Vlade i Trojednog Predsjedništva u tom skeču demonstriraju pred rudarskim oknom jer im pet dana kasni plata. Rimejk ovog čuvenog fazona 2019. godine izveli su uživo Vulin, Vesić i Martinović neposredno pred miting opozicije koji je održan 13. aprila ispred Skupštine. Naime, ministar vojske, zamenik gradonačelnika i šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini jedan za drugim su najavili štrajk glađu ako opozicija „krene“ na Skupštinu (ili neku drugu državnu instituciju). Smrtno ozbiljni, pozvali su državu i vlast da brani stabilnost i institucije od rušilaca iz opozicije koji sa motornim testerama ulaze u RTS, vrše nasilje nad ženama i još ono treće, izazivaju nestabilnost u zemlji i tako koče razvoj.
Tri puta konferencija, tri puta isti tekst. Ova parodija da vlast traži od vlasti da čuva vlast delovala je toliko čudno da je CNN morao da naglasi kako nije u pitanju fejknjuz već prava vest iz Srbije. Bravo za rič, stiglo do CNN-a. Onda se štos nastavio, jer su neposredno pred protest u subotu, sva tri glavna aktera odustala od gladovanja i žeđanja posle konsultacija sa Predsednikom i saborcem, kako reče Vulin. Štrajk glađu na stendbaju. Tu su već prešišali Nadrealiste jer su nam dva puta prodali „mošu“. To se zove spinovanje, dragi gledaoci, crveni od stida CNN-u!
Sledeća vest koja bi zaslužila zvezdicu da nije fejknjuz, stigla je opet od ministra, doduše takođe na stendbaju, od Rasima Ljajića. Pošto se čoveku smučilo da ga Šešelj, Vjerica i ostatak radikalskih poslanika mesecima nazivaju narko-bosom i mafijašem, a kolege iz Vlade i predsednica Skupštine ga nekako nisu baš branili, on je sam protiv sebe podneo prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal. Pošto je pravda u Srbiji spora, ali dostižna – da ne kažem apsurdna – ovih dana je ministar Ljajić dočekao svoju potvrdu gde lepo piše da je detaljnom proverom utvrđeno da nikada nije bio niti jeste osumnjičen ili optužen za bilo kakvo delo za koje je sam sebe prijavio. U tužbi Rasim protiv Rasima sada je službeno potvrđeno da je Rasim nevin! Međutim, ovde nije kraj, jer ministar planira da sam sebe prijavi na poligrafsko ispitivanje kojim bi se dokazalo da čak ni u primisli nikada nije bio, niti jeste kriminalac. Možemo pomisliti kako je komično gledati kako ovaj čovek pokušava da zvanično dobije potvrdu da nije normalno da vas neko nekažnjeno javno blati. Meni je ipak glavni osećaj mučnina, jer bi na njegovom mestu mogao biti bukvalno bilo koji građanin ili građanka u Srbiji.
Naravno, Šešelj je shvatio kako njegovo bacanje hejta i blata po neistomišljenicima narod voli da gleda. U svom gostovanju na O2, poneo je punu kantu uvreda i prosuo je po glavama Aleksandri Jerkov i Borisu Tadiću. Nju je ponovo nazvao „ustaškom kurvom“, a njega „osobom kojoj će se desiti nešto strašno jer je uklet“. Naime, pošto je Haškom tribunalu izručio optužene, sada je pod takvim vuduom da je opasno čak i stajati pored njega. Ovakvu otvorenu dozu mešanja politike i vudua nisam čuo još od Diktatora sa Haitija koji je sebe imenovao vrhovnim vudu sveštenikom. Voditelj ove pljuvačnice nije imao potrebu čak ni da doda maramicu gostu. U svim medijima koji su kasnije prenosili delove Šešeljeve tirade, nisam naišao makar na ogradu od govora mržnje, mada bi logična profesionalna reakcija bila bojkotovanje ovakvih izjava i osoba. Šešelj nije izjavio ništa epohalno, ništa suštinski novo, samo je dobio medijski prostor da blati opoziciju.
Kako li će sada gospodin Martinović objasniti uvrede prema poslanici Jerkov, jer je svojevremeno izjavio da se u uvrede računaju samo psovke i kletve kada se izgovore u mikrofon. Da li se računaju ako su na televiziji, ne znam. Ah, da, ima i ono telo REM, koje bi trebalo da sankcioniše ovakve ispade govora mržnje, ali valjda mora neko prvo da prijavi, jer u slučaju REM-a, ako nema prijave, nije se ni dogodilo. Nema prijave, nema psovki i kletvi. I to je neko medijsko skidanje magije i vudua.
