Bilo je na televiziji. Na Dnevniku! To je decenijama bio najjači argument u raspravi da li je nešto istina ili nije. Ono što televizija nije zabeležila kao da se nije ni dogodilo. A slika je bila konačni dokaz.
Onda se pojavio internet i Jutjub. Milioni video-klipova najneverovatnijih događaja. Ko od nas nije video motociklistu u Kini koji nepovređen preživljava jeziv sudar na raskrsnici, avion koji krilom kači more i uspešno se ispravlja kako bi bezbedno sleteo na obližnji aerodrom, orla koji pokušava da odnese dete odnosno tek prohodalu bebu iz parka naočigled majke. Neke snimke bismo dovodili u pitanje, ali većinu smo gledali bez daha. Jer ko bi se toliko trudio da nam podmetne lažnu saobraćajnu nesreću? I kakvu bi korist imao od toga?
Onda se desila tragedija u Las Vegasu, ubistvo 58 ljudi na koncertu kantri muzike. Najpre su se na Jutjubu pojavili snimci koje su napravili ljudi koji su se krili od metaka, a bili su dovoljno prisebni da uključe kameru na telefonu. Ali malo zatim počeli su da se nižu video-klipovi koji dokazuju da pucnjave nikada nije bilo i da je cela priča samo nameštaljka FBI-ja koji bi da uvede dodatnu kontrolu nad slobodnom prodajom oružja u SAD. Ako biste pretraživali video-materijal vezan za to mučko ubijanje ljudi podjednako biste dobijali prave i ove sumnjičave video-klipove. Pa kome verovati?
Oni kojima je neko u Vegasu ubijen ili ranjen bili su zgroženi. Odmah zatim krenula je kampanja da Jutjub promeni svoje algoritme koji rangiraju video materijale po značaju kako bi se izbeglo da neki idiotski i lažni sadržaj dobije visoko mesto. Jutjub se najpre bunio tvrdeći da je algoritam u redu, ali je konačno popustio. Inkriminisani video je skidan sa mreže ili spuštan nisko na listi, mada bi se poneki i dalje provukao. Ali, moglo bi se reći da su ubistva u Vegasu vododelnica posle koje će se lažni snimci drugačije tretirati.
Recimo, ubuduće bi se nalozi mogli rangirati, baš kao što se to čini sa vozačima i korisnicima Uber servisa. Ne morate da odate svoj pravi identitet, ali će drugi korisnici moći da procene da li su vaše objave na internetu istinite ili nisu na osnovu onoga što ste do sada objavljivali. Ako se ispostavi da ne lažete, vaši snimci i postovi dobijaće značajno mesto kao verodostojni. U suprotnom će vas mreže ignorisati ili brisati.
Servisi koji to rade već postoje. Verovatno najpoznatiji je Trooly, koji skuplja sve vaše podatke po internetu i društvenim medijima i svrstava vas u nekoliko kategorija prema istinitosti onoga što postavljate. Servis je ove godine kupio Airbnb s dobrim razlogom, da svojim klijentima obezbedi što preciznije odnosno ispravnije informacije o smeštaju.
Drugi nude savete novinarima, kako da provere da li su neka fotografija ili video koji su dostavljeni redakciji autentični pre nego što ih objavite. Poput onog gde se vidi ajkula kako pliva poplavljenim auto-putem u Teksasu (prethodno se isti snimak pojavio tokom poplava u Luizijani). Preporuka je da se pažljivo proveri datum objave, a onda se ide u detaljniju analizu koja uključuje i proveru vremenskih prilika na dan navodnog snimanja. Često se ispostavi da dan nije bio sunčan ili obrnuto, da ne govorimo o kombinacijama odnosno montažama slika, gde se od dve istine dobija verodostojna laž.
Naravno, onoga koji želi da veruje da pucnjave u Vegasu nije bilo, kao ni holokausta ili sletanja na Mesec, ništa neće sprečiti da svoje stavove argumentuje savršenim video-snimcima sa interneta. Ali mediji više neće moći da se pravdaju kako su prevareni, a i ostali korisnici će jednim klikom moći da utvrde s kim imaju posla.
Usudio bih se da kažem da je vreme laganja na internetu prošlo, ali znam da zablude pevaju lepše.
