Čiji su podaci koje držite u mobilnom telefonu? Fotografije, video snimci, SMS i druge poruke, podaci iz organizatora, muzika? Imate li na njih ekskluzivno pravo ili svako kome padnu u šake može bez bojazni da ih reprodukuje i distribuira? Čak i kada se mogu smatrati vašim autorskim delom, a sve što ste sami stvorili, bez obzira na kvalitet, jeste autorsko delo.
Na ovakvo razmišljanje naveo me je najnoviji skandal, objavljivanje navodne prepiske između fudbalskog selektora i starlete (šta god to značilo). Jedan tabloid dokopao se telefona koji je ona, tvrde, izgubila. Zapravo, nejasno je kako je tabloid došao u posed aparata budući da niko od aktera ne želi o tome da se izjašnjava.
A taj podatak nije nebitan jer se otvara vrlo ozbiljno pitanje. Da li iko sme da objavi moje privatne podatke, nad kojima imam autorstvo i vlasništvo, bez moje dozvole i znanja? Sem kada policija i tužilaštvo ocene da je to u javnom interesu, a to se ne bi moglo baš reći za nečije ljubavisanje, pa taman taj bio i prvi trener fudbalske velesile poput Srbije.
Nije neobično da tabloidi svuda u svetu ukazuju na moguću švaleraciju, ali se to obično radi osmatranjem, paparaco snimcima, indicijama na osnovu podataka koji su javni ili svedočenja očevidaca. Dakle, sopstvenim resursima, bez krađe. Podaci iz izgubljenog telefona su nedefinisana teritorija i izazov za pravnike u celom svetu. Jer se ne spori autentičnost, već vlasništvo, a to bi morala biti svetinja.
Zapravo, lako bi se to rešilo, da ima volje, samo odredbom da se tako prikupljene informacije ne smeju pripisati realnoj osobi bez njene dozvole, dok se snimci iz izgubljenog telefona ne smeju objaviti (bez dozvole autora) ukoliko ugrožavaju ugled vlasnika. Naravno, ostaje internet i anonimna objava, ali to je tek drugi svet. I činjenica da tabloidi sada nešto znaju, pa mogu sami dalje da kopaju.
Modernim telefonima lako je ući u trag kada ih neko ukrade te je od samog aparata (preprodaje) mnogo zanimljivija postala njegova sadržina. Tako da „bezazleno“ poigravanje kamerom u telefonu u nekim intimnim trenucima može da proizvede dugoročno kajanje. A ako ukradeni telefon pripada nekom poznatom – bingo!
Zbog toga su u poslednje vreme naročito popularne aplikacije koje vas vade iz takvog problema. Neke poput Find my iPhone pronaći će vaš aparat (samo iPhone) čim se uloguje na mrežu ili internet, kažu da je preciznost do u pet metara. GadgetTrak vam daje i mogućnost da iz daljine fotografišete lopova kamerom telefona, a da on pritom ne može da isključi aplikaciju jer je brisanje onemogućeno šifrom. IHound vam omogućuje da iz daljine obrišete sadržaj telefona i tako sprečite veću bruku, ali i da uključite alarm na telefonu koji će signalizirati svima u okolini da je aparat ukraden (i blokiran). Uključuje se čim je telefon u funkciji, što znači da je praktično neupotrebljiv. PhoneTrace vas obaveštava o novom broju, ako je neko u telefon ubacio drugu karticu.
Zaključak je jasan. Dok pravnici ne smisle da li podatke iz vašeg telefona sme da koristi svako ko se vašeg uređaja dokopa i to bez straha od kazne, gledajte da se zaštitite. Naročito ako imate provokativnu prepisku ili slike na kojima pokazujete više nego što je to pristojno. I nemojte se lascivno dopisivati ili razmenjivati sa onima koji nisu spremni da stave takvu zaštitu na svoj aparat.
Kao i u nekim drugim situacijama u životu, uostalom.
