Kićanović nije bio rad da napusti položaj dok ne napiše saopštenje za javnost: nadao se da će ga završiti za sedam-osam meseci, ispalo je godinu dana, šta je tu je
Što je brzo, to je kuso. Predsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta Dragan Kićanović uložio je tačno godinu dana na pisanje sastava o propaloj kandidaturi Vlade Divca za člana sportske komisije Međunarodnog olimpijskog komiteta. Disertacija predsednika Kićanovića možda je bila i nešto ranije gotova, ali je javnosti predočena ovih dana, pa je cela stvar ispala kao jednogodišnji pomen poništenoj volji visokog sportskog foruma.
Evo kako je bilo. Kad je čuo da su šestorica članova MOK-a izabrali Divca za predstavnika Jugoslavije u MOK-u, a to je bilo 10. marta 2000. godine, savezni ministar za sport Velizar Đerić pokušao je da ih presaldumi i da Divčevu kandidaturu sruši, ali je naišao na herojski otpor. Kićanović i njegovi ljudi nisu pet para davali na ministrovu intervenciju (GLAS je skraćeno Kićanovićevo saopštenje objavio pod naslovom NISAM SLUŠAO ĐERIĆA!), terali su po svome pa kud puklo da puklo.
Ako Kićanović nije slušao Đerića, izgleda je Đerić još manje slušao Kićanovića, jer je ispalo više po Đerićevom, ali će se krivda-pravda poznati, ključni svedok je napokon progovorio i dok ovi neznatni redovi odlaze u štampu, nadležni, siguran sam, uveliko stežu obruč oko lica odgovornih za narušavanje ugleda zemlje, za kršenje Statuta JOK-a i za ometanje poštara u vršenju službene dužnosti.
Međunarodni olimpijski komitet je do 15. marta 2000. primao zvanična pisma o kandidatima koje su predlagali nacionalni olimpijski komiteti, tako da se još 10. marta naš olimpijski komitet sastao ne bi li demokratsko-sportskim putem odabrao osobu koja će u Lozani predstavljati jugoslovenski olimpijski sport. Šest članova JOK-a glasalo je za Divca, četvoro za streljačicu Jasnu Šekarić, jedan član je glasao za Vladimira Grbića…
Sutradan u JOK stigne faks Streljačkog saveza, šta je sad – Streljački savez traži da se slučaj gospođe Šekarić još jedared ili dvared ljudski ispita i preispita, bolje da i niko ne ode u MOK nego da JOK ogreši dušu o streljačicu veka koja je, o tome da i ne govorimo, klasno kudikamo svesnija od kandidata Košarkaškog saveza… Pošto su do isteka roka bila preostala još čitava tri dana, JOK se još jedan dan preispitivao, upao pomalo već i u cajtnot, ali nije što bi se reklo revidirao. Divac ide i gotovo! Trebalo je samo još odabrati Divčeve dve slike, dati kratku biografiju, dopuniti je kandidatovom vlastoručno napisanom izjavom „Zašto sam odmalena želeo da budem član MOK-a“, i to poslati u Lozanu.
Rečeno – učinjeno. Trinaestog marta oko jedan popodne pismo biva predato DHL-u, broj pošiljke taj i taj, sve se čuva u JOK-u, kad, sledećeg dana ministar Đerić lično zahteva da se JOK smesta nanovo sastane a glasovi da se ponovo prebroje, ovog puta u njegovom prisustvu: lično on glasa za Šekarićku, za nju su glasove kovertirale još dve ličnosti koje bi volele da ostanu anonimne. Sad je već sedam glasova za Jasnu, svega šest za Divca, ministar izdaje naređenje da se Divčeva kandidatura povuče, a kuriru DHL-a da se postavi zaseda u svrhu oduzimanja subverzivnog materijala.
U JOK-u ni da čuju ni za Đerića ni za one koji su ga napumpali da vraća pošiljku (smatra se da je pismo u tom momentu bilo već blizu Kečkemeta), Đerić šta će, oborio plovak, vidi da se JOK ne da, malo vreme zatim potrajalo, šest dana zapravo, na ulazu u JOK neki zamotuljak, sav zarastao u selotejp, šta je – pošiljka sa Divčevom kandidaturom vratila se kući! Ubrzo su po nju došli Đerićevi ljudi i odneli je u Ministarstvo za sport. Samo, nije to sve išlo tako glatko, uprava JOK-a nije htela da preda zamotuljak dok se ovlašćeno lice nije potpisalo, cedulja sa potpisom Đerićevog izaslanika deponovana je u sef JOK-a, u dobrom je stanju i biće predata istražnim organima kad bude došlo vreme. Kao što će analiziran biti i selotejp koji nije slučajno ušao u izveštaj predsednika JOK-a. Na selotejpu su otisci prstiju, kao god i tragovi znoja koji će biti dovoljni da se utvrdi DNK počinilaca. Naizgled beznačajna lepljiva traka pomoći će da se odmota ko zna koliko dugačko klupko, možda će neki ljudi kojima se pripisuju silni zločini otići u zatvor baš zbog zlostavljanja DHL-ovog pismonoše i zbog otvaranja pošiljke sa Divčevom biografijom – nepovredivnost pošte garantovana je svima, zašto bi Olimpijski komitet bio izuzet?
Kad je video kako je volja Jugoslovenskog olimpijskog bezobzirno pogažena predsednik Kićanović je „sa svim detaljima i hronologijom zbivanja upoznao članove najbliže Divčeve porodice, njegove roditelje i brata Ivicu„. Ako je već imao da dobije rđavu vest, Divac mislim, bilo je mnogo prijatnije da mu to saopšti familija nego predsednik JOK-a! Čim je završio projekat „Nismo mi, majke mi“ i kopije poslao Divčevom bratu, snaji, sinovcu i ostalima, Kićanović je hteo da dâ ostavku, ali nije imao srca da Jugoslovenski olimpijski komitet ostavi bez sebe — da je dao ostavku, ispalo bi da sebi nešto zamera; drugo, ko bi drugi stao na put đerićevštini, ko bi se protiv opakog režima borio iznutra; naposletku, Kićanović je rešio da položaj ne napusti dok ne napiše saopštenje za javnost. On se nadao da će ga završiti za sedam-osam meseci, ispalo je godinu dana, šta je tu je.
Dobro je što u JOK-u nisu bili došli na ideju da pismo sa Divčevim generalijama, izjavom i slikama neko iz JOK-a lično odnese u Lozanu. Taj bi nesrećnik u nekom momentu shvatio ko mu je za petama, pokušao bi da pismo na brzinu iscepa i proguta kako ne bi palo progoniocima u ruke, tom bi se prilikom možda ugušio ili otrovao mastilom, ovako je sve prošlo bez krvoprolića. Ako je neko bio u opasnosti bio je to službenik DHL-a, ali taj je očito umeo da se čuva po cenu da dobrano okrnji ugled DHL-a i poštarskog staleža u celini.
Ne znam zašto Kićanović nije tužio DHL. Dođe mi da ih ja kao ljubitelj sporta dam na sud: kako vi smete da vratite pošiljku po nalogu nekoga ko pošiljku nije predao!? Taman da vam se sam pošiljalac javi i zamoli vas da pošiljku ne uručite, vaše je da kažete taknuto-maknuto, žao nam je, poslatak bog otac ne može da vrati! Ono što smo preuzeli mi ćemo uručiti, a ako imate kakvu dopunu, ispravku, demanti, whatever, izvolte ponovo dođite kod nas, mi ćemo i novu poslanicu garantovano uručiti u dogovorenom roku!
Možda će predsednik JOK-a tužiti DHL, sve u svoje vreme. Najpreče je bilo sročiti i poslati pismo Divčevoj rodbini i kumovima (dobro nije neko i to stornirao!), godinu dana predsednik JOK-a mozgao je dok nije zaključio da selotejp čuva tajnu, možda će se već krajem 2002. parnica povodom presretnute pošiljke naći pred opštinskim sudom.
