Srpska je medijska scena zdenac sa beskonačnim duplim dnom. Kad god čovek pomisli da je video vrhunac beščašća, kad god mu se sloši i pomisli da gore ne može… oh, samo čekajte, može, uvek može.
TV Prva, ponosna imateljka nacionalne frekvencije, u subotu je u udarnom terminu emitovala „ekskluzivnu“ ispovest porodice Firić, čija je tri člana zgromila nadstrešnica u Novom Sadu.
Tog tužnog strašnog dana poginule su Sara (5), Tina (9) i njihov deda Đorđe Firić (50). I još dvanaestoro ljudi.
Najveći deo nas, na sreću, ne zna i ne može da zna kako je roditelju koji tako izgubi dvoje dece. I nadamo se da to nikad nećemo saznati.
Iz tog manjka iskustva trebalo bi da slede poniznost, uzdržanost i poštovanje za porodice tragično stradalih. Oni imaju pravo, ako imaju potrebu, da kažu šta god hoće, misle, osećaju.
Ko ih zbog toga osuđuje ili priča da su se prodali, taj ima osnovni problem sa empatijom i ljudskošću. Ko ucveljenu porodicu optužuje za bilo šta – taj ima problem sa sobom, ne sa drugima. Taj je neosetljiva budala.
Zašto je ovo emitovano
Stvar sasvim drukčije stoji sa „novinarima“ koji su, nepotpisani, priredili ovu ispovest majke, bake, dede i tetke stradalih devojčica. Oni su dobro znali šta rade i u šta uprežu ucveljene ljude. Zato su to i radili.
Tih sedamnaest minuta i devetnaest sekundi – ko hoće, neka gleda na Jutjubu – karta su u jednom pravcu za pakao. Ljudima koji su to napravili više nema pomoći.
Jer, ispovest je emitovana ne da bi se čula priča jedne unesrećene porodice nego da bi ta porodica bila detaljno propitana o protestima koji su izbili posle pogibije pod nadstrešnicom.
Da bi onda rekla, i to bilo odabrano u montaži, da ljudi u protestu „nisu pitali kako je porodicama“, da ne razmišljaju „kakvu bol nanose“, da opozicija „hoće neki politički poen“ te da „vidimo razne žurke na fakultetima“.
Oni, porodica, su „zahvalni našem gradonačelniku i našem predsedniku“. „Poručila bih (ljudima koji protestuju) da prestanu da upliću tu tragediju u političke svrhe. Samo želim da deca počivaju u miru“, rekla je uplakana majka.
Montažer, i on nepotpisan, ubacivao je snimke protesta, pa snimke predsednika Vučića na sahrani, istoj odakle je objavljivao selfije na Instagramu.
Zašto se protestuje
Tuga roditelja, možda zajedno sa njihovim političkim ubeđenjima na koja imaju pravo, iskorišćena je da se pola Srbije u protestu predstavi kao bezdušna masa politikanata, lešinara i šibicara. Kad to kaže unesrećena porodica, onda mora da je tako, zar ne?
Pa ne. Protesti na kojima se odaje petnaestominutna pošta za petnaest stradalih izbili su zbog stvari javnih. Zbog sumnje, za koju već postoji brdo dokaza, da je naprednjački način neimarstva doveo do smrti pod nadstrešnicom.
Zbog toga što se inače u Srbiji tako radi i gradi, što su institucije zgažene, što je zemlja talac klike koja u svoje zadnjice gura tendere, ribara ljudskih duša koje nije sramota ni da zloupotrebljavaju ucveljenu porodicu.
Možda zvuči hladno, ali kao što porodica Firić ima pravo na svoju bol i da o protestima misli šta god hoće, tako i narod ima pravo da se pobuni – zbog mrtvih, ali pre svega zbog još živih.
Užas koji je u etar poslala TV Prva dosadašnje je dno bede režimskih medija, a konkurencija je žestoka. Autori uratka i njihovi inspiratori ostaće na večitom stubu srama jer su ovo učinili i porodici Firić i javnosti Srbije.