Dva ministarstva bi mogla da spasu kompleks Generalštaba od američke firme Džareda Kušnera koja bi da ga sruši i pretvori u stanove i hotel: Ministarstvo odbrane i Ministarstvo kulture.
Ministarstvo odbrane, tako što ima pravo preče kupovine. Međutim, ne zna se da li mu je ta mogućnost uopšte predočena. Zna se samo da je ćutalo povodom investicionog sporazuma sa Trampovim zetom koji je proletos potpisao Goran Vesić. Kao da se ništa nije desilo, i kao da je sve kako treba.
Ministarstvo kulture, tako što bi štitilo kulturno dobro, za koje je po Zakonu o kulturnom nasleđu odgovorno, i integritet Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Ne zna se da li je ministar kulture Nikola Selaković prisustvovao sednici Vlade na kojoj je otklonjena prepreka koja je stajala na putu rušenju Generalštaba. Ali se zna da se takvoj odluci ni on, a ni njegovo Ministarstvo, nisu usprotivili, bez obzira što nije doneta po Zakonu o kulturnom nasleđu.
Što ministar Selaković, budući da je pravnik, mora da zna.
Vlada sprovodi bezakonje
U Zakonu o kulturnom nasleđu, u članu 61 gde se određuje kako se ukida status kulturnog dobra, piše:
„Kulturno dobro koje je uništeno ili nestalo, odnosno koje je izgubilo svojstva iz člana 26. ovog zakona, ili je trajno izneto ili izvezeno u skladu sa članom 108. ovog zakona, briše se iz registra kulturnih dobara, na osnovu akta o prestanku svojstva kulturnog dobra i njegovog brisanja iz registra.“
Generalštab niti je uništen niti je nestao, a nije ni iznet ili izvezen iz države – to je valjda svakom očigledno.
Zatim piše da se „akt iz stava 1. ovog člana donosi na način i u postupku, kao i akt o utvrđivanju kulturnog dobra.“
U prevodu to znači (članovi 41 do 44 Zakona o kulturnom nasleđu) da Republički zavod priprema obrazloženje i predlog za utvrđivanje nepokretnog kulturnog dobra i nepokretnog kulturnog dobra od velikog značaja, koji se preko Ministarstva upućuje vladi.
Ista procedura važi i kad se nečemu oduzima status kulturnog dobra.
Zna se da Vlada Miloša Vučevića nije poštovala ni jedan od pomenutih zakona, te da je Generalštabu oduzela status kulturnog dobra bez razloga i bez predloga Republičkog zavoda.
Plus, deluje kao da je iz zakonom propisanog lanca izostavljeno čak i nadležno Ministarstvo.
Šta bi sve mogao Selaković
Jer, s obzirom da je ministar Selaković pravnik, treba verovati da on ne bi odobrio da njegovo Ministarstvo preda Vladi na usvajanje dokument koji nije zasnovan na zakonu. Znači, ili je Vlada Republike Srbije sve odlučila bez nadležnog Ministarstva, ili Selaković nije proverio šta se šalje Vladi. A možda i nije bio tu.
Međutim, nije jasno zašto nije naknadno reagovao, predočio kolegama ministrima učinjeni propust i predložio, na primer, da se doneta odluka povuče.
Od ponedeljka mu je pružena nova prilika da iskoristi svoje obrazovanje i poziciju da spase Generalštab koji je deo sećanja ovog naroda, a za čije se očuvanje pomno zalaže.
Naime, kao što su u javnom apelu za očuvanje Generalštaba objavili stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, pokrenuli su postupak izrade Odluke o kategorizaciji zgrade Generalštaba za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja. Ako im pođe za rukom da dovrše elaborat, odnosno ako ih ne budu zaustavili BIA ili slični organi koji vrše pritisak na njih da se manu tog posla, predaće ga Ministarstvu kulture.
U tom slučaju, pred ministrom će biti barem tri opcije: da ga odloži u fioku, da odluči da su stručnjaci ustanove za koju je nadležan pogrešno procenili kulturnu vrednost Generalštaba odbaci ga, ili da njihov predlog prosledi Vladi na glasanje.
Ovo treće bi bilo po Zakonu o kulturnom nasleđu, ali – protiv plana Vlade za Generalštab. Šta odabrati?
Nije lako. Plus, tu je i ta najava reizbora Vlade. Baš nezgodno vreme da se čuvaju red i zakon. Sigurnije je biti uz Miloša Vučevića koji račune polaže na Andrićevom vencu.
