„Mi smo ovde ne samo poslanici, već i gledaoci!“ Ovu rečenicu je izgovorila poslanica Dijana Vukomanović tokom aktuelne rasprave u Skupštini Srbije o izboru novih članova REM-a. Od nastanka ovog regulatornog tela, opšti utisak je da RRA, ili kasnije REM nije bio nezavisan, samostalan, a naročito ne efikasan. U pitanju je grupa ljudi koja je na ozbiljne prekršaje profesionalnosti, etike, dobrog ukusa, diskriminacije ili otvorene pornografije reagovala mlako ili nikako, sa ozbiljnim zakašnjenjem i bez posledica na medijsku sliku Srbije.
Tokom rasprave se pokazalo kako su poslanici ozbiljni TV manijaci koji pažljivo prate različite segmente programa. Fascinantno je da su sve političke stranke u Srbiji nezadovoljne radom ovog tela, ali će one na vlasti, naravno, glasati za predložene kandidate. Istine radi, mora se reći da je REM počeo da funkcioniše za vreme vladavine DS-a. Selektivno slepilo ovog organa traje od rođenja – dakle to nije stečeni poremećaj. Međutim, ovo je bila prilika da se gotovo taksativno nabroje manjkavosti u radu, koje su otkrivali predstavnici raznih političkih opredeljenja.
Sednice REM-a karakteriše odlaganje, bilo da se bežalo od tema, od donošenja zaključaka, ili ne daj bože nekakvih opomena. Monitoring predizbornog programa još nije objavljen, a tokom juna se raspravljalo o emisiji – „Ko je Aleksandar Vučić?“, koja je emitovana tokom predizborne kampanje. Bez epiloga, evidentno fali poslednja epizoda. Izveštaj OEPS-a takođe potvrđuje ovaj utisak, kao i istraživanja o zastupljenosti stranaka u TV programima. Vučić je pred izbore na Pinku imao ukupno dva sata, a pokret DJB ukupno 120 sekundi.
„Šta se ovde dešavalo tokom mog odsustva?“ Pitao je Šešelj. Pravni haos. Nabrajao je kablovske kanale, one strane, koji emituju naše reklame, a ovde ne plaćaju porez. Pominjala se i aktuelna afera sa kablovskim kanalima koji se emituju terestrijalno. Korporacije su po njemu privatizacija državnih resursa. Šešelj je priznao da mu je problematika savremenih medija na granici razumevanja, ne kapira čovek digitalni svet. Kritikovao se čak i koncept po kojem Verske zajednice delegiraju članove REM, jer su u pravnom smislu izvan vlasti i poseban su pravni subjekat. Šešelj o ukusima nije raspravljao, a zašto bi, jer je gostovao u svim rijaliti programima.
Poslanica Filipovski je takođe kritikovala prekogranične kanale – emituju reklame, a funkcionišu izvan poreskog sistema Srbije. Njeni poslanici će, naravno, glasati za predložene kandidate, a ako neko vrši pritisak na članove REM – oni da se žale? U tu bajku više zaista niko ne bi poverovao – draga Trnoružice, probudite se iz dubokog sna.
Ana Stevanović iz pokreta DJB smatra da je nezavisnost institucije zasnovana na personalnoj nezavisnosti. RRA nema statut (radi po statutu RRA), niko ne zna ko su ti superljudi, Čuvari i Pravoverni. Suštinska zamerka je kontrola forme, a ne sadržaja. Umesto devet, ima šest članova. Šta je onda 2/3 većina? Ovo je već matematički problem baš kao i rezultati glasanja ovog politički instrumentalizovanog tela. Verovatnoća da su glasali za iste kandidate za upravne odbore RTS i RTV bila je dvanaestocifrena – otprilike jednaka verovatnoći da asteroid padne pred Skupštinu.
Jedina televizija kažnjena tokom predizborne kampanje bila je N1, a vest o tome bila na Pinku 4 sata pre sednice. Dakle REM je uspeo da poništi nekoliko zakona verovatnoće i da putuje kroz vreme!
Diskusiju o temi je vodio i neki usamljeni poslanik SPS obećavši podršku. Pokidao je retro govorom o „određenim manjkavostima u broju članova Saveta REM“. Sramota ga pred omladinom od rijaliti programa.
Ispred vladajuće stranke diskutovao je Vlada Đukanović – „kako SNS nije bio na Studiju B. O čemu mi pričamo ovde?“
Kritikovao je SBB kao monopolistu, ali se ne pominje emisija „Kafa sa Đukom“ na Kopernikus televiziji. Napad na kolegu Dejana Anđusa sramota, niko se ne buni niti pominje slučaj. Strani kanali u Srbiji – izbaciće SOS kanal a Đuka odrastao uz njega. Polemike su se bavile krucijalnom temom da li je u emisiju i na kaficu pozivao Balšu Božovića?
Moglo bi se ovako raspravljati do sutra, ali mi se čini da je bez obzira na rezultat glasanja (koji u ovom trenutku još ne znam) opšti utisak da je REM promašen slučaj kojem nema pomoći. Takođe, pokazalo se da su rijaliti prostote savršene za odvlačenje pažnje od mnogo ozbiljnijih prekršaja koji se tiču plaćanja poreza, oglašavanja, monopolskog ponašanja i kontrole medija. Kod nas se krhki integritet institucija još zasniva i gradi preko integriteta ljudi koji u njoj rade i biće potrebno mnogo više od kvoruma, ili 2/3 većine da bi REM stekao ugled kod građana i neku vrstu poštovanja kod emitera. Jasno je da su ovom telu svesno uskraćene ingerencije, jer ne može ozbiljno da kažnjava, ali su i simbolične packe ostale upamćene, kao, recimo, odluka o zabrani emitovanja rijaliti programa na 24 sata. Nije to neka velika apstinencija od prostakluka, ali i simboličan šamar rukavicom ima svoju težinu.
