Ubio me bog ako se ove jeseni ne upišem na pravni fakultet, ne da ne mogu više da pišem za novine, nego ne mogu ni da ih čitam sa razumevanjem (imena nekih ustanova i lica malo ću izmeniti da me ne bi kogod još i tužio): predsednik Uspavnog suda Srbije Podoban Učetić proglasio je neuspravnom odredbu po kojoj u pritvoru može da se čami dva meseca, odluka USS-a će, rekao je, 6. juna biti objavljena u Snuždenom glasniku, čime će, je li, stupiti na snagu.
Izađe Sn.gl., o privremenoj meri Us. suda, međutim, ni reči – da se ne radi možda o preuranjenoj, prevremenoj meri?! Ne verujem. G. Učetić bi radije malo i okasnio nego što bi učinio štogod brzopleto, ne znam samo kako se pomirio sa tim da odluka USS-a ne ugleda svetlost dana. Ja bih je štampao kao samizdat, ne bih dozvolio da najviša sudska instanca bude ućutkana u ubogoj štampariji! Dabome da ne mislim ovo što ću reći, ali sigurno neko može da pomisli: USS i polucija imaju deal: vi, časne sudije, proglasite neustavnim dvomesečni boravak u pritvoru (pri-tvor: mesto sa lošim zadahom, sama reč kaže), a mi ćemo terati po svome…
&
Kad su, dobrotom i mudrošću pomenutog suda, mandati napokon vraćeni poslanicima, pojavila su se dva komsomolčeta i objasnila kako to znači da „sve ostaje kao što je bilo“.
Kako to?
&
Ili. Bira se SF (Savet za frekvenc.), dvojica kandidata nisu konkurisala u propisanom roku, treći nije uopšte odande odakle je, to bude malo pa jedan od one dvojice ometenih da se prijave na vreme, pošto bude na silu boga izabran, predloži, još tako i sam frišak i neispravan, onoga drugoga, isto i još više problematičnog, ni pet ni šest nego za predsednika, trećemu, onome bez mesta prebivališta, dodele kao nužan smeštaj članstvo u Savetu, uzruja se samo Žana Sne i ispiše se u znak protesta, ostali ostanu, uključujući profesora mog budućeg fakulteta koji će kao da razmisli šta je u opštem interesu – da sve bude po pišljivom propisu ili da Savet u kojem je, eto, i on, već jednom proradi; profesor pak mog bivšeg fakulteta, Darojko, imam utisak neće ni da razmisli o demonstrativnom svom odlasku: ako neće da odu ovi što su na silu i protivno proceduri izabrani, zašto da ostavku da on, na koga se niko nije žalio?!
&
Nekoć istaknuti član Socijalističke bratije Srbije B.J. (Bi Džej) osuđen je na šest meseci zatvora jer nije tražio dozvolu za pištolj koji je u slavna vremena dobio da li od počivš. Klajva da li od samog Sl., zamiriše mi to na revanšizam, pa čovek nije ni u koga ispraznio šaržer, pištoljem nije pretio ni dosadnim članovima Odbora (to je navodno radio Makro Milošević, ako je radio), znači, prosto je neko iščačkao da B.J. nema okružni list i – čeka ga pola godine apsanluka.
Voleo bih da slučaj neregistrovanog vatrenog oružja dospe u beogradski Okrutni sud gde odnedavno ponovo ordinira sudija Life Little Joint, onaj koga je policija gromoglasno zarobila govoreći da je bio kooptirani član zemanskog klona, da ih je stalno oslobađao, da je za njih lobirao, da mu se Klon muški revanširao, silan keš beše odista nađen sučevoj kući, kao i čitav totenhem pušaka i pištolja, džebane, pitaj boga…
E, ispostavilo se da je cela ujdurma bila grešna i klevetna, sudija uopšte nije takav kakav nam se zahvaljujući MU poslova pričinio. Oslobođen je svega osim optužbi za tri uboga džeferdara, od kojih je dva bio uzeo na revers da bi što skuplje prodao svoju kožu tokom službenih misija na svetoj zemlji, treći pištolj nije njegov nego ženin… Čovek izašao iz kelije potpuno čist, vraća se na duty, a njegov branič, inače moj dobar poznanik Oran Ivanović, tražiće za klijenta odštetu, što jest jest, sudiju Optužnog suda slikali sa lisicama kao da je Jovo Stanisavljević Čaruga…
Jedini repić predstavljaju soške automatskih pušaka za koje moj Oran veli da su nađene u stanu klijentove pokojne majke, a klijent da nije bio jedini koji je imao ključ te stambene jedinice, nego se tu vrzmala tušta i tma rodbine, dakle, ovo sada ja govorim, a ne O., ako za to oružje neko i bude odgovarao, to neće biti naš sudija, možda tek neko od njegove svojte… Pošto smo mala zemlja, zasad neidentifikovani gun enthusiast odgovaraće možda baš pred srodnikom koji će dotad biti uveliko otklevetan i obeštećen.
Eto zašto bih voleo da slučaj B.J.-a dospe baš u Otužni sud gde će, kao i pre „Dimiskije“ službovati L.L.J., da vidimo hoće li se potonji, budući barem trostruko naoružaniji od svilajnačkog baksuza, sažaliti i ovome preinačiti presudu u uslovnu.
&
Osude jednog hrabrog i odvažnog čoveka (mada je to isto), inače dragog prijatelja najvećeg bidžovana u Srpskoj Atini, osude ga zbog rasturanja opijata, ovaj sroči epistolu i doturi je čoveku iz gradske uprave, gradski otac pismo podeli novinarima, novinari kao pravi resavci prepišu svako robijaško slovo i objave, aha, nova prava osuđenika, plod prakse u Erotskoj uniji, nedelju dana docnije, drugi jedan čovek, koji je tek u bekstvu, koji znači nije ni uhapšen (kao što je bio uhapšen isprazni sudija, niti je osuđen, kao što je osuđen hrabroodvažni diler), e, taj netompomenuti građanin, poznat kao Kohorta, da intervju nekom čokalijskom glasilu, beogradski „Očevidac“ to prenese i sav odmah bude zaplenjen, tiraž, mislim; po jednima, zato što je intervju izmišljen, po drugima, zato što je autentičan…
&
Moram da se upišem na pravni. Mada nakon odlaska profesora Šešelja fakultet nije ni prineti onome što je u to zlatno doba bio.
